Прича о мароканском течном злату – у посети берберским женама које производе арганово уље

Жбунасто дрво начичкано козама најчешћа је слика коју ће вам водичи у Мароку извући када желе да вам покажу како изгледа арган - биљка argania spinosa.

Плод, чија љуска подсећа на обли бадем, а семе му наликује још више, чиста је ексклузива ове државе северозапада Африке. Зато се и благодетно арганово уље, мароканско „течно злато“, једно од најскупљих семених и најскупље јестиво уље на свету, често и назива једноставно - мароканским уљем.

Пустиња Агафај, недалеко од Маракеша, на обронцима Атлас планина. 

Пут нас води до мале локалне мануфактуре, коју воде и у њој раде искључиво жене. Овде равноправности полова нема, управо зато да би је било у друштву. Висока стопа незапослености, нарочито жена у руралним срединама, једна је од бољки ове земље љубазних и предустретљивих људи, па су овакве радионице прилика да и оне зараде који дирхам. Има и самохраних мајки. То ће им омогућити да школују децу и корист за друштво биће вишеструка.

 Услужне и насмејане домаћице, које чак, осим француског, говоре и енглески и шпански, прво ће вас, како берберски обичаји налажу, послужити чајем и доручком. 

Ароматична мента или мешавина краљевског чаја миловаће вам непце, пре него што се изнесе традиционални пљоснати хлеб, неколико врста маслинки различитих укуса и мирисно домаће маслиново уље. У посудицама за умаке обавезно ће се наћи и густи мед од аргановог цвета савршене ароме и традиционални марокански намаз амлу – укусна паста добијена од млевених плодова аргана, бадема или кикирикија, умешана са аргановим уљем и медом.

Јестиво арганово уље разликује се од козметичког. Оно се прави од печеног аргана, јер му процес печења даје специфичну и врло пријатну арому.

Прављење уља од плода жбунасте биљке традиција је коју припаднице народа Амазира или Имазигена (како би Бербере заиста требало да зовемо), преносе већ вековима с колено на колено. 

Готово идентична слика дочекала ме је и у другој сличној женској задрузи, недалеко од лучког рибарског града Есауире. То је посебно познат крај, где је арган најквалитетнији.

Посматрање саме „производне линије“ у фабричици прави је празник за очи.

 Берберске жене у традиционалној одећи подељене су у групице: док једне каменом разбијају љуску плода, која се иначе користи у исхрани коза, и одвајају семенке аргана, друге у старинском каменом млину ручно мељу зрна и праве пасту, из које се, уз додатак воде, на површини издваја и цеди уље. 

Успут певају, ћаскају, осмехују се знатижељним туристима.

Остатак чврсте пасте, која иначе у себи садржи 25 одсто уља, користи се и за амлу намаз, ако је од печеног аргана, и као основа за чувени марокански црни маслинов сапун, који се употребљава у хамамима за дубинско чишћење и пилинг коже.

 За разлику од јестивог, козметичко арганово уље прави се од сировог аргана и његова популарност у индустрији лепоте порасла је тек у 21. веку после открића бројних бенефита које има на кожу и косу.

Како препознати да ли је арганово уље право? Познаваоци ће вам открити тајну. Не сме да има никакав мирис, а када га намажете, кожа брзо упије и не оставља масан траг. Златне је боје и густо. Најбоље га је чувати у стакленим тамним бочицама, или на тамном месту, јер излагање сунцу може да умањи његова благотворна својства. 

Сад мало математике.

 Стабло аргана може да живи 200 година, а рађа сваке друге, у просеку од четири до шест килограма плода. Бере се од маја до августа, суши на сунцу, па му се уклања спољашња кора. Суви плод разбија се каменом да би се издвојиле коштице. Ручно млевење је веома мукотрпан посао.

Да би се добио један литар уља потребно је 15-20 сати рада и око 40 килограма сушених плодова. Зато његова цена на тржишту достиже и 250 евра.

Процес производње може бити чак десетоструко јефтинији помоћу машина за хладно цеђење, које екстрахују већу количину уља, јер у пасти остане само 10 процената, али се тада не би подстицала привреда, запошљавање жена и искорењивање сиромаштва у руралним областима. Козметички гигант Л'Ореал, примера ради, из тих разлога у својим препаратима користи само уље произведено у женским задругама. 

Тамна страна бизниса јесте чињеница да су жене које ту раде мало плаћене, често и мање од прописане минималне цене рада у Мароку. 

А која својства чине арганово уље тако посебним, због чега се често рекламира као антиејџ производ, који спречава боре, кожу подмлађује и регенерише, тен чини светлијим и бииставијим, а косу здравијом и сјајнијом? Зато се често додаје козметичким препаратима за лице, косу и тело.

Ово уље садржи чак 80 одсто незасићених масних киселина, пре свега олеинску и линолну, те полифеноле и сквален. Стероли и фитостероли чине га јаким антиоксидансом. Изузетно је богато витамином Е, у већој количини него маслиново уље, те садржи високе концентрације витамина Д и А, као и коензим Q10 и мелатонин.

Не заборавимо да је и уље од пржених семенки, намењено исхрани, изузетно укусно и здраво. Тамније је боје, а познато је по томе да смањује лош колестерол, штити од кардиоваскуларних обољења, дијабетеса и карцинома простате, те ублажава болове у зглобовима. Благотворно делује на нервни систем и елиминише слободне радикале из тела. 

Не чуди што га зову „мароканско течно злато“.

Не сме се занемарити ни чињеница да арганово дрво даје живот локалном екосистему и спречава његово претварање у пустињу, јер обезбеђује храну и хладовину, а његово дубоко корење држи влагу и онемогућава ерозију тла. 

Зато је његово узгајање вишеструко корисно и за очување планете.