Један дан у граду са два имена 

Иако је вероватно већини људи са наших простора прва асоцијација на Хаг: судови,  правда, ратни злочини, ратови 90-тих, Палата мира и нелагода у стомаку – овај шармантни град има штошта још да понуди да вам те утиске одагна. 

Био је кишовит недељни дан и град је био сав уснуо, сивкаст и тих, помало досадан, када сам га посетила. Сушта супротност Амстердаму, оном експрес лонцу који као да ће сваког тренутка да експлодира, из којег сам дошла.

Ем киша, ем недеља, пред Краљев дан, али некако нисам могла да се отмем утиску да би било исто и да је био сунцем окупан радни дан. 

Све је деловало мирно и уредно, као под конац.

Језеро испред Палате Биненхоф, најчешће сликана визура града – бајковита, као са разгледнице. Недостајала је само фонтана.

У низу кућа од цигала у пешачкој зони, мало се издвајала релативно скромна, једноспратна краљевска палата, испред које сам хтела да направим „фото сачекушу" омиљеној краљици Максими, Аргентинки савршеног стила и увек насмејаној, пуној живота, спремној да заплеше салсу...  Пех, није била код куће.

Иако је званично холандска престоница Амстердам, краљ Вилем-Александер са породицом живи у Хагу, ту је и седиште владе, парламента, врховног суда, страних амбасада, па не чуди што овај град од пола милиона становника многи сматрају главним, јер је де факто административни центар. 

Мало је познат податак да град има два имена и официјелно оба користи у званичним документима: Ден Хааг и 'с-Гравенхаге. Прво потиче из 13. века, а друго из 15. и у буквалном преводу значи "грофова шума". У званичној комуникацији користи се Ден Хааг и један је од ретких градова у свету који у имену имају члан, задржан и у преводу на друге језике (The Hague, L'Aia, La Haya, Η Χάγη…).

Ако, међутим, овде вадите извод из матичне књиге рођених или венчаних, у документу ће вам писати 'с-Гравенхаге.

У Хагу је смештен и велики број међународних организација и институција.

Једна од најсликанијих грађевина, Палата мира, у којој је смештен Међународни суд правде, је велелепно здање са сталном музејском поставком и пламеном мира, који испред њега гори, иако је ситуација у свету таква да је то тињање више него симболично. 

Већ поменута палата Биненхоф у центру града, у којој су смештени парламент и влада, а чији су неки делови саграђени још у 13. веку, једна је од најстаријих парламентарних грађевина у свету, које су континуирано у функцији.

Љубитељи уметности у овом граду неће остати разочарани, највише захваљујући Маурицхаусу, како се изговара име најлепшег музеја у непосредној близини, у шармантном здању из 17. века.

Некадашња резиденција грофа Џона Маурица од Насауа, који се обогатио тргујући робовима, у себи крије права ремек-дела холандских мајстора, незаобилазне илустрације свих школских уџбеника из историје уметности, од Рембрантовог Часа анатомије доктора Тулпа, до Вермерове Девојке са бисерном минђушом, платна Рубенса, Халса, ван Дајка, и многих других представника златног доба холандског сликарства.

Да је било лепше време,  сигурно би добар део овог текста био посвећен хашким плажама, равним, широким,  песковитим, километарски дугим, у сезони пуним људи, кафетерија, ресторана,  забаве и пратећих садржаја. 

Хаг се сматра најзеленијим градом Европе,  ушушкан у паркове, пешчане дине и 11 километара дуге плаже с погледом на залазак сунца. Искрено речено,  нема ту неких драматичних и спектакуларних природних лепота, али са оним што им је „Бог дао" се поступа домаћински, рационално и пажљиво. 

Да је био радни дан и позната шопинг зона смештена у пешачком језгру града вероватно би била живља и ужурбанија. Највећа гужва била је у једном живописном second-hand шопу, који је и у недељу био отворен. За око ми је запала атрактивна огрлица од крупних комада тешког сребра у афричком стилу, јефтинија од две кугле сладоледа у посластичарници прекопута.

Недалеко од широке, простране зграде железничке станице шепурила су се висока модерна здања пословне четврти града.

И тај модеран Хаг ми је изгледао некако умерен, једноставних линија, архитектонски чист, без сувишних детаља. 

Равнодушан што му тог дана шкрто сунце није дало да ми се прикаже у блиставом издању.