Датуми које памти Малме: о једном убици, џелату, мосту, Златану...

Иако се овај рибарски град трговаца харингама први пут спомиње 1275. године, за најзначајнију годину његовог раног развоја пре би се могла рачунати 1300, када је почела изградња импозантне цркве светог Петра, која је све до данашњих дана остала једно од најистакнутијих обележја трећег по величини града у Шведској.

Посебно импресиван њен је дрвени олтар, завршен почетком 17. века и највећи је дрвени олтар у северној Европи.

Додуше, у време када је ова грађевина, типични примерак балтичке готике од цигала, сазидана, Малме је био дански град и то је остао све до 16. века.

Старо градско језгро је живописно пешачко царство поплочано калдрмом, којим доминирају два трга. Сторторгет, најстарији и највећи, дом је градске већнице и зграда административне управе, а краси га и статуа коњаника, шведског краља Карла X Густава, који је Малме и целу ову област повратио од Данске.

Лила Торг је мали боемски трг, нешто попут наше Скадарлије, посебно жив током летњих месеци, са мноштвом уличних ресторана и веселих излога. И у 17. веку овде се куповала храна, јер је ту била зелена пијаца коју су окруживале месаре и пекаре.

У главној шопинг улици Седергатан налетећете на Оркестар оптимиста, веселу скулптуру музичара од метала.

У савршено очуваном замку, недалеко од центра, који је данас место које можете истраживати цео дан и уживати у шетњи кроз историју и културу, природњачки музеј, акваријум и многобројне галерије, некада су живели дански краљеви. Стамена ренесансна грађевина служила је током времена као краљевска палата, утврђење, ковница, али и затвор.

У њеним подрумима и данас се може обићи мрачна тамница у којој су многи грешници пред законом провели своје последње дане.

Једна прича из тамнице посебно ми је привукла пажњу.

У Шведској је смртна казна формално укинута 1973. године, иако је последња егзекуција извршена још 1910.

Ако вас пут икада нанесе у Малме, сиђите у тамнице замка и отиђите до ћелије где је ноћ пред смрт провео Ларс Нилсон, убица и паликућа, последњи погубљеник у Малмеу 23. августа 1900. године. Прочитајте стихове на зиду, о чему је размишљао у тим тренуцима и разговор са његовим џелатом, породичним човеком, хришћанином, који је тог јутра последњи пут употребио своју секиру, убеђен да ради најнормалнији посао на свету и после тога се мирне савести вратио својој кући и деци.

На мене је лично посета тој ризници изгубљених душа оставила готово једнако снажан утисак као филм једног комшије Данца, Ларса фон Трира, Плес у тами – најубедљивији аргумент који разоружава заговорнике смртне казне.

Модерна медицина и наука дугују много свим тим паћеницима који су скончавали по тамницама, јер су њихова тела после углавном служила студентима медицине да изучавају анатомију.

А када изађете данас из тмине замка на светлост дана, прво што вам привуче поглед је високи увијени небодер у даљини, Turning torso, највиша зграда Скандинавије од 190 метара - симбол новог, модерног, метрополитског Малмеа.

Малме је град и савремене урбане архитектуре, стакла и челика, савршено уклопљених у типичне скандинавске уредне, али помало суморне фасаде од цигала.

Али ово је пре свега и град паркова и зеленила. Оазе спокоја у природи пронаћи ћете током шетње на коју год страну да кренете.

Још један датум важан је онима који живе овде, али и шире. Био је 1.јул 2000. године када је, рећи ће Швеђани, почела нова „инвазија Данаца“. Тога дана пуштен је у саобраћај Ересундски мост, најдужи комбиновани друмско-железнички мост-тунел у Европи, спона између два града, Малмеа и Копенхагена, али и две државе.

Мостовна конструкција дуга је нешто мање од осам километара. Потом се прелази преко вештачког Биберног острва (логичног наставка природног Сланог острва), дугог четири километра, већ на данској територији, и даље према Копенхагену надовезује се на Дрогденски тунел дуг још четири километра, који је највећим делом испод мора.

Импресиван подухват Ересундске споне, за који је идеја постојала деценијама уназад, коштао је око четири милијарде евра.

Филмску популарност стекао је од 2011, када је на шведској телевизији емитована прва епизода криминалистичке серије „Мост“, чија је радња већим делом везана управо за њега, а која је постала светски хит и доживела четири сезоне.

Доћи у Малме, а не прећи преко чувеног моста, па успут обићи и Копенхаген, било би грех.

Ако вам време дозволи, отиђите и до оближњег Лунда, универзитетског центра и некадашњег моћног седишта надбискупије, која је владала свим нордијским земљама. На мање од пола сата је удаљен.

Шведска има краља, али Малме и свог.

Овде поносно истичу и 1981. као значајну годину у историји града. Зашто? Те године родио се њихов суграђанин, „краљ Малмеа“, Златан Ибрахимовић.

Један од најплаћенијих фудбалера света и свакако највећи шведски фудбалер свих времена, који је свој родни град поносно ставио на фудбалску мапу планете, одрастао је у имигрантском предграђу Малмеа, а његови родитељи су са простора тадашње Југославије покушали да ту пронађу бољи живот.

Много се таквих и скрасило у Малмеу. Познати вам језик чућете и овде куд год да се окренете, као уосталом и диљем Скандинавије.

Можда баш зато, у свим тим градовима имаћете на крају осећај као да сте код куће.