Извор: DW (Дојче веле)

Озонски омотач: Три милиметра живота

Спасавање озонског омотача добро напредује и показује како човечанство може свашта, кад се договори. Поводом Светског дана заштите омотача, подсећамо зашто нам овај танки слој толико значи.

Током осамдесетих година озонски омотач – или његов недостатак – био је у центру пажње јавности. Научници су упозоравали да би његово даље уништавање могло бити катастрофално за човечанство и планету.

То је довело до онога што се сматра једним од најуспешнијих еколошких споразума икада, чији је циљ био да се преокрене нанета штета.

Зашто се и даље појављују рупе? И какве везе озон има с климатским променама?

Шта је озонски омотач?

У суштини, то је Земљина „крема за сунчање“.

Налази се на око 15 до 30 километара изнад површине планете, у стратосфери, и формиран је од озона, високо реактивног гаса.

Иако је у просеку дебео само око три милиметра, штити сва жива бића јер апсорбује и „разбија“ две врсте ултраљубичастих зрака Сунца.

Без њега бисмо имали озбиљних проблема – људи би имали више случајева рака коже, проблема с очима и ослабљен имуни систем, приноси усева би опадали, а морски ланци исхране би били нарушени.

Још осамдесетих научници су открили да озон оштећују хлорофлуороугљеници (CFC) – гасови које производи човек, а који се ослобађају из аеросола попут лакова за косу, фрижидера, клима уређаја и изолационих пена.

Ови CFC-ови допиру до стратосфере, где их УВ зрачење разлаже на супстанце попут хлора, које потом разарају молекуле озона.

То узрокује да се заштитни слој тањи, што се често, помало погрешно, описује као „рупа“ у озонском омотачу. То се дешава изнад Антарктика јер ниже температуре убрзавају овај хемијски процес.

Да ли смо успели да спасемо омотач?

У мору лоших вести о животној средини, озонски омотач пружа трачак оптимизма.

Монтреалски протокол, закључен 1987. године, био је глобални споразум чији је циљ био уклањање супстанци које уништавају озон из атмосфере. До сада је 99 одсто тих супстанци елиминисано, а процењује се да је избегнуто око два милиона случајева рака коже годишње захваљујући протоколу.

„Захваљујући глобалном споразуму, човечанство је избегло велику здравствену катастрофу, која би била изазвана ултраљубичастим зрачењем које би пролазило кроз огромну рупу у озонском омотачу“, изјавио је својевремено генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутереш.

Међутим, то не значи да је рупа у озону ствар прошлости. Она се и даље појављује сваке године изнад Антарктика. Њена величина и облик варирају због промена у температури и циркулацији у стратосфери.

Последњих година рупа је била изузетно велика. Рупа која се појавила у септембру 2023. била је једна од највећих забележених, досегнувши површину од 26 милиона квадратних километара – подручје отприлике три пута веће од Бразила.

Научници још не могу потпуно да објасне овај феномен, али верују да су улогу можда играле аеросоли из огромне вулканске ерупције у Јужном Пацифику 2022. године као и хлађење у горњој стратосфери због климатских промена.

Јасно је, међутим, да су ово аномалије у генералном тренду опоравка.

Очекује се да ће се озонски омотач опоравити и вратити на глобални просек из 1980. године у наредних пар деценија – до 2066. изнад Антарктика, а до 2045. изнад Арктика.

Какве везе озонски омотач има с климатским променама?

Према студији објављеној 2021. године у часопису Nature, без Монтреалског протокола могли бисмо очекивати додатно загревање од 2,5 степени до краја века.

Напори да се спаси озонски омотач помогли су у успоравању климатских промена, јер су многе супстанце које оштећују озон уједно и снажни гасови стаклене баште.

Монтреалски протокол је спречио емисију око 135 милијарди тона еквивалента угљен-диоксида у периоду од 1990. до 2010. године.

Такође, без озона који штити биљке од штетног зрачења, у шумама, другим биљкама и земљишту било би ускладиштено 580 милијарди тона мање угљеника.

Протокол је додатно унапређен Кигалијским амандманом из 2016. године, којим су укинути хидрофлуороугљеници (HFC), снажни гасови који су се користили као замена за CFC-ове у многим фрижидерима и клима уређајима.

Обим и брзина међународних акција да се спасе озонски омотач многи виде као инспиративан доказ шта је могуће постићи у борби против климатске кризе.

Међутим, извештај УН из 2023. године упозорава да нове технологије за борбу против климатских промена, попут геоинжењеринга, могу имати негативне последице по озонски омотач.

Један облик геоинжењеринга, познат као убризгавање аеросола у стратосферу – процес којим се у атмосферу пумпа гас који рефлектује сунчеву светлост како би се смањило глобално загревање – може променити „температуре, циркулацију и производњу озона у стратосфери“ и тако допринети „стопама уништавања“.

Читај ми!