Извор: РТС, CNN

Наслаге у нашим машинама за прање судова крију решење у борби против глобалног загревања, трврде научници

Научници су претражили дубине океана и свемира у потрази за микробима који би помогли у успоравању глобалног загревања. Сада истражују ново и врло неочекивано место – наше домове.

Група научника окупљена у пројекат Two Frontiers Project (2ФП) – коју финансира биотехнолошка компанија „Сид хелт“ (Seed Health) – позива становнике Сједињених Држава да у својим кућама потраже „микроорганизаме који живе у условима без или мало хранљивих материја“ – у потрази за следећим микроорганизмом који би могао да усисава угљен-диоксида (CO2) из ваздуха или помажу у разградњи загађивача животне средине који загревају планету.

Екстремофилни микроби бујају у суровом окружењу и развијају јединствена својства, која може да искористи биотехнолошка индустрија и употреби у решењу климатске кризе, наводи Брејден Тирни, извршни директор 2ФП-а.

Иако микроби живе на свакој површини у нашим домовима, група је посебно заинтересована за оне који живе у екстремнијим окружењима, укључујући места са високим температурама као што су машине за прање судова, клима-уређаји, микроталасне пећнице, соларни панели, грејачи топле воде и ручице за туширање.

„Ова окружења, иако уобичајена, опонашају екстремне услове у природи“, рекао је Тирни за Си-Ен-Ен. „Оне одражавају промене у животној средини са којима би се наша планета могла суочити у будућности – укључујући растуће температуре, појачано зрачење и повећану киселост океана и земљишта“.

Тим се нада да ће открити микробе у домовима који могу имати исте квалитете упијања угљеника као неки пронађени у природи.

Године 2022, код италијанског острва Вулкано, где угљен-диоксид избија из вулканских отвора на морском дну, 2ФП тим је пронашао нову цијанобактерију – водени организам који може произведе храну – кажу да може да апсорбује CO2 ефикасније од било ког другог познатог микроба.

Где се у кућама крију екстремофили

Од волонтера који се пријаве за учешће у „Кампањи екстремофила“ биће затражено да сниме фотографије било каквог микробног раста у и око свог дома – „муљ, слуз, каменац“ – и одговоре на упитник о томе шта виде.

„Необичне боје, мириси, текстуре и други подаци“ могу помоћи научницима да идентификују области од интереса, додаје Тирни. Ако желе да истраже било шта даље, послаће им комплет за узорковање ДНК који ће волонтери користити и вратити им поштом. Ови резултати ће бити додати у базу података о екстремофилним микробама отвореног кода.

„Веома је занимљива алтернатива за проналазак микроба са неким својствима која нам још нису позната“, наглашава Вилфрид Вебер, директор Института Лајбниц за нове материјале у Немачкој, који није укључен у студију. „Мислим да постоји велика шанса да се идентификују нови микроби“, рекао је за Си-Ен-Ен.

Светски економски форум је у јунском извештају навео да је једна од најбољих светских технологија у настајању уклањање угљеника из атмосфере микробима. Међутим, ова технологија је још у повојима, а компаније воде пилот програме како би тестирале комерцијалну одрживост.

Како да се ослободимо угљен-диоксида

Захватање угљеника – које укључује низ технологија од огромних вакуумских објеката који могу да усисавају загађење из ваздуха до сунђера који упијају угљеник – остаје контроверзно као климатско решење.

Међувладин панел Уједињених нација за климатске промене рекао је да ће, поред драматичног смањења фосилних горива, свет такође морати да уклони велике количине CO2 који се већ налази у атмосфери како би се избегле све катастрофалне климатске промене.

Али критичари упозоравају да је то скупо, недоказиво у обиму, и да ако и буде успешно, да ће га приграбити индустрије фосилних горива како би наставила да вади нафту и гас, уместо да прелази на чистије облике енергије, попут ветра и сунца.

Постоје предности коришћења микроба, рекао је Вебер. Тамо где класично уклањање угљеника често има за циљ складиштење CO2 под земљом, са микробима „имате потенцијал да претворите CO2 у производе високе вредности (као што су) рафинисане хемикалије, козметика, гориво“, што би могло помоћи да се надокнаде трошкови процеса.

Ипак, овај метод захтева додатну енергију „попут сунчеве светлости... или неке врсте хемијске енергије која би могла да дође из зеленог водоника или токова органског отпада“, додао је он. „Зато ове технологије имају смисла на местима где је таква енергија доступна на одржив начин.“

Потенцијална употреба екстремофилних микроба у биотехнологији сеже даље од уклањања угљеника, каже Тирни. Микробне врсте, попут оних које се налазе у машинама за прање судова, које су способне да издрже високе нивое детерџента и соли, „могу се искористити за чишћење животне средине у тешким условима, као што је уклањање тешких метала или нафте са загађених локација.“

Термофили, попут оних који се налазе у микроталасним пећницама, који могу да преживе екстремну топлоту, могли би да се „користе за проучавање прилагођавања климатским променама, па чак и за стварање чистих извора енергије, попут водоника, који често захтевају високе температуре за производњу.“

Микроби су „моћно средство у специфичним контекстима, али су само један део већег решења“, рекао је Ара Кац, ко-извршни директор „Сид хелта“за Си-Ен-Ен. „Хитност климатске кризе значи да морамо истражити сваки могући приступ.