Озелењавањем против климатских промена

Климатске промене су све израженије, лета су све топлија. Из године у годину обарају се темературни рекорди. У Београду је забележен најдужи низ икада узастопних тропских дана са температуром од преко 30 степени. Стручњаци упозоравају да су могући чешћи топлотни таласи, суше и поплаве. Међу најважнијим мерама прилагођавања на климатске промене је планирање зелене инфраструктуре у урбаном планирању.

Европа, па и Балканско полуострво загревају се двоструко брже од глобалног просека. Падавине су неравномерно распоређене па неретко после топлотних таласа и суша, долазе јаки пљускови и поплаве.

„Програм прилагођавања на климатске промене треба да обезбеди и заштиту од претоплих периода, али и од бујичних вода. Наравно, ми имамо акциони план прилагођавања климатским променама, све сфере живота су захваћене, укупно 25 области, а ако не будемо примењивали те мере заштите климатске промене могле би да нас до 2050. коштају и 15 одсто БДП-а“, рекла је Биљана Вранеш мастер метеоролог.

Због врућине, у последње 4 године у Европи је преминуло више од 200.000 људи, саопштио је директор Светске здравствене организације за Европу, уз оцену да су климатске промене пре свега претња људској безбедности.

„Оно што наши лекари уочавају у пракси је да се повећава број пацијената који траже њихову помоћ, нарочито хроничних пацијената са посебним акцентом на кардиоваскуларне пацијенте. Истраживања показују да врућине утичу и на наше физичко, али и на наше ментално здравље. Међутим, оно што такође показују истраживања да природа итекако може да нам помогне у борби са врућинама, рецимо да смањује здравствене ризике који су повезани са њом и то кроз паркове, шуме, језера“, рекла је др Ивана Божовић, доктор медицинских наука из области јавног здравља.

Међу најважнијим препорукама СЗО је озелењавање градова.

„Крошња дрвета може годишње да апсорбује између 10 и 40 килограма угљен-диоксида. Такође спушта температуру ваздуха и до 8 степени. Ако се заснивају нове зелене површине боље је стварати површине слојевитог карактера, односно да буде заступљено и дрвеће и жбунасте врсте различите висине и трава. Такође битан је коренов систем, нарочито дрвећа који упија влагу и спречава појаву клизишта. Треба поменути и вертикално зеленило и кровне баште“, истакла је Ивона Пантелић, дипломирани инжењер пејзажне архитектуре.

Како би се неутралисао ефекат топлотног острва свака градско насеље мора да има најмање 30 одсто површине под крошњама дрвећа, а сваки становник града мора имати приступ јавном парку или зеленој површини на највише 300 метара удаљености од свог дома.

У Програму заштите животне средине, Акционом плану адаптације на климатске промене града Београда зелена инфраструктура се издваја као приоритетна мера. За сада Београд има свега око 16 одсто територије под шумама, а у неким деловима у центру града мање од три процента.