Пожари на депонијама – опасне честице од уласка у земљиште преко хране до плућа

Сваког дана у Србији гори неколико депонија. Повећава се количина комуналног отпада, све је више дивљих депонија, а због екстремних врућина на њима све лакше избијају пожари.

„Заправо то падне на пољопривредно земљиште. Заправо све што оде горе мора да падне доле и на крају све то заврше у нашем ланцу искране. Није све у респираторном тракту, у томе што ће неко да кашље од тих пожара, него то има и много дуготрајније последице по здравље популације", каже примаријус др медицинских наука Бранислава Матић Савићевић, ауторка истраживања.

На депонијама завршава и велика количина опасног отпада чијим сагоревањем отровне честице доспевају у ваздух. Од дужине излагања отровном диму зависи утицај на здравље људи, а посебно су угрожена деца.

„Сигурно је да појава хроничне опструктивне болести или астме или респираторних оболења су много чешће код код оне деце која се налазе у оним локалитетима где су пожари били учесталији, дуже трајали или се понављали у дужем временском периоду.

Најважније процене говоре о томе да кардиоваскулоне болести које доминирају у нашој савременој патологији, не само у Србији, већ практично свуда у свету, уз респираторне болести, хронично опструктивну болест плућа, као и карцином пућа директно су повезане, односно морталитет, а и оболевање директно је повезано са аерозагођењем", упозорава др Снежана Живковић Перишић, ауторка истраживања.

После анализе пожара на депонијам коју су спровели „Инжењери заштите животне средине" уз подршку УНЕП-а у десет градова, упућене су препоруке локалним смоуправама како да правилно збрињавају отпад.

„Прво да престану да одлажу на несанитарне депоније, да се почне радити примарна селекција отпада, да се управљање отпадом деси на адекватан начин. Када већ имате мешани комунални отпад, ви морате њега на адекватан начин да збринете, тако што ћете га редовно покривати инертним материјалом на адекватној локацији, да што пре уђете у системе регионалног управљања отпадом, да не дозволите да вам долази до пожара", изјавио је Игор Јездимировић из „Инжењера заштите животне средине".

Пожари на депонијама би могли да се спрече када би се отпад искористио као сировина и енергент, као што је то урађено у спалионици у Винчи, где се енергија добијена од отпада користи за струју и грејање.