Криза пластике прети здрављу и планети, осам милијарди тона отпада, мање од 10 одсто се рециклира
Производња пластике повећана је 200 пута од 1950. године и данас је све већа претња за људско здравље и за планету. То је објављено у медицинском часопису „Лансет“ уочи преговора о загађењу пластиком који почиње у Женеви. Постизање коначног договора укључује ограничење за производњу пластике, управљање пластичним производима и хемикалијама од посебног интереса, као и финансирање које би помогло земљама у развоју у примени споразума.
Свет се налази у дубокој „кризи пластике“, која поред утицаја на живи свет годишње наноси штету од најмање 1,4 билиона евра.
Преговори које води Програм УН за животну средину уследили су након одлуке држава чланица из 2022. године да развију међународни правно обавезујући инструмент за окончање кризе загађења пластиком, укључујући и светска мора, у року од две године.
„Постоје 193 чланице Уједињених нација, постоје преговарачи за овим столом, постоје различити ставови. Покушавамо да добијемо све што можемо да бисмо се позабавили загађењем пластиком, укључујући и морску средину, јер су ови утицаји катастрофални“, каже Ингер Андерсен, извршна директорка УНЕП-а.
„Веома је важно постићи споразум о пластици јер пластику налазимо свуда, од дна океана до Хималаја, а такође и у нашим телима. Налазимо је у крви, у плућима и у плаценти, чак и пре него што се бебе роде, оне су јој изложене“, истиче биолог Института „Алфред Вегенер“, Мелани Бергман.
Преговори долазе у тренутку када сваког дана чак 30.000 тона пластике доспева у океане и која продире у ланац исхране и у организме морских животиња, а последице по живи свет су све теже.
„Када доспе у океан, готово је немогуће решити је се. Ако размишљате о нечему попут микропластике или нанопластике исте или мање величине од планктона, како је уопште могуће очистити то из океана“, наводи морски биолог, професорка Хедер Колдевеј.
„Свака животиња је другачија. Свака животиња може открити нешто потпуно јединствено. Крајња тачка овога је да покушавамо да сазнамо више о претњама са којима се суочавају“, каже руководилац пројекта у Програму за истраживање насуканих китова, Роб Дивил.
По садашњем темпу производња пластике до 2060. године могла би да се утростручи и да премаши милијарду тона годишње.
„Постоји блок земаља, мањински блок земаља, које имају велики утицај и покушавају да осујете ове врсте преговора. Чак и оно што нам наука говори, веома је политизовано, а када је политизовано, тако да је на крају то политички прорачун и одлука, више него научно утемељено креирање политике", објашњава адвокат у Центру за међународно право заштите животне средине, Андрес Дел Кастиљо.
Процењује се да чак осам милијарди тона пластике загађује целу планету, а рециклира се мање од 10 одсто пластичног отпада.
Коментари