Расте шверц игуана са Галапагоса, где су центри организације кријумчарења

Посао шверца игуана са Галапагоса цвета, закључак је студије на којој је радило 20 истраживача, која је објављена у часопису Biological Conservation.

Гуштери чије је станиште на копну широм света, заштићени су Међународном конвенцијом о међународној трговини угроженим врстама (CITES), као и још ређе – морске игуане са Галапагоса.

„Сва измештања игуана из њиховог природног станишта од 1936. па надаље вршена су неовлашћено и стога су незаконита“, наводи се у студији.

„Наше истраживање показује како је организована текућа крађа ретких животиња из Еквадора, и како је Уганда постала центар за кријумчарење“, наводи коауторка Сандра Алтер, у саопштењу организације за заштиту врста "Pro Vildlife".

„У средишту шверца игуана је човек који сада послује из Уганде; само он је зарадио око три милиона долара од илегалне трговине”, рекао је Винсент Најман са Универзитета Оксфорд Брукс.

„Уганда држи глобални монопол на трговину галапагоским игуанама. Тај човек је трговао илегално ухваћеним гмизавцима најмање од 1999. године и неколико пута је хапшен, укључујући у Кенији и Новом Зеланду“, наводи се у Студији.

„Он сада организује трговину из Уганде, а курири доносе залихе из других земаља“, каже Сандра Алтер, биолог.

Већина животиња заврши у Азији

Већина шверцованих животиња је намењена азијском тржишту. Међутим, повремено их шаљу и у Шведску, Канаду и Украјину.

„Према трговинској бази података CITES, Уганда је пријавила извоз 77 животиња. По цени на црном тржишту од 30.000 до 50.000 долара по животињи, то значи да су у питању пошиљке у вредности од 2,2 до три милиона долара”, каже Најман.

Аутори студије стога позивају надлежне органе да не издају извозне дозволе за животиње којима се тргује без претходнe провере порекла и кредибилитета подносилаца захтева.

Све животиње за које се не може доказати порекло такође морају бити заплењене „у складу са националним законом“, упозоравају истраживачи.

Острва Галапагос припадају Еквадору и налазе се на око хиљаду километара од копна. Они су вулканског порекла и дом су многим животињским врстама.

Британски природњак Чарлс Дарвин био је инспирисан током своје експедиције на Галапагосу, па је тако успео да развије своју теорију еволуције, коју је забележио у делу О пореклу врста. Острво је под заштитом Унеска као светска баштина од 1978. године.