Рекордно низак водостај Дунава – израњају спрудови и стене

Тренутни водостај Дунава у Новом Саду је на 77 сантиметара, за девет центиметара више него јуче. Најмања дубина пловидбеног пута је код Белегиша, односно Чортановаца. Најбољи одраз овог заиста ретког феномена јесу и снимци из ваздуха који показују формирање спрудова дужином Дунава.

Божидар Белош, саветник за заштиту од спољних вода ЈВП „Воде Војводине“, коментарисао је узроке ниског водостаја, који представља редак феномен у марту месецу.

„За реку Дунав типични ниски водостаји су обично у октобру и новембру месецу, потенцијално и децембар, значи да у ово време би већ требало да имамо прилив неких киша које су требале почети да падају на западу. Међутим, то изостаје и зато се оваква ситуација сад појављује“, каже Белош.

Према његовим речима, забележени су и нижи водостају. Примера ради, 1910. године, забележен је апсолутни минимум – минус 134 центиметра.

„Цео слив Дунава је подођен, то се види и по дотицајима. Ми смо сад имали уназад једно три дана неки мали пораст, ту до десетак центиметара, али ево од Бездана, што сам јутрос погледао, поново имамо ту тенденцију опадања. Исто су то неке мале вредности, али престао је тај пораст, тако да док не падне нека мало озбиљнија количина кише на сливу, то се неће поправити“, наводи Белош.

Белош објашњава да низак водостај већ сада угрожава пловидбу Дунавом.

„Плус 60 центиметара је такозвани најнижи пловидбени ниво. Ту већ настају проблеми и са спрудовима, настају проблеми са количином терета коју бродови могу да носе. Морају да смањују количине терета да издижу дно, да би могли да прођу. Самим тим то није економично. Па ја мислим да чак и капетанија их овај садржина сидриштима, да сачекају да се то стање поправи, онда ће пустити проведу“, истиче Белош

Последњих месеци Новосађани имају проблема са водоснабдевањем. Из Водовода је речено да је овај проблем повезан и са неповољном хидролошком ситуацијом.