Политике декарбонизације и управљање отпадом највећи изазов за компаније

Послови који доносе профит уз уништавање природе и експлоатацију радника заправо доносе немерљиву штету целом друштву. Зато је и пословни свет постао све осетљивији на угрожавање планете и људских права.

Амалија Павић из Америчке привредне коморе истиче да се и код нас примењују ESG стандарди.

„Компаније AmCham-a (Америчке привредне коморе) упознате су са ESG стандардима. Ми већ три године радимо на томе и овогодишњи резултат је да 60 одсто чланица, а AmCham има 270 компанија, апсолутно примењује ESG стандарде“, наводи Павићева и додаје да су у питању стандарди који иду изнад нивоа локалне регулативе, а тичу се унапређења животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања.

ESG стандарди (Environmental, Social and Governance) се односе на пословање у свим делатностима.

„Ако говоримо о делатностима које утичу негативно на животну средину више, у тим делатностима је наравно тај Е-део више изражен. Све компаније имају социјалну компоненту без обзира на индустрију и корпоративно управљање је свима важно. Тако да не постоји нека индустрија у којој је то више или мање изражено, то су стандарди, тј. добре пословне праксе које се примењују у свим индустријама“, објашњава Павићева.

Једна од тема конференције „Одговорни пословни дијалог“, која се одржава у Београду у организацији Америчке привредне коморе, је зелено финансирање.

У фокусу ће бити будућност зеленог финансирања код нас, али и глобални трендови, као и колико се разликују од онога чему Европа тежи.

„Два представника из Уједињеног Краљевства говориће о веома, веома напредним пројектима и финансијским инструментима као што су кредити за биодиверзитет“, наводи Павићева.

Светска банка и међународне развојне банке дају предност такозваним одрживим или зеленим пројектима.

„Сада ћете видети да и комерцијалне банке имају тзв. ESG scoring, односно евалуацију сваке компаније у смислу на ком нивоу примењује принципе одрживости. У будућности то ће да буде заправо услов за било какво финансирање“, нагласила је Амалија Павић.

Према њеним речима, при примени ESG стандарда најизазовније су политике декарбонизације, то јест смањења утрошка енергије, повећање удела обновљивих извора енергије у енергетском миксу и управљање отпадом.

Реч је о проблемима који захтевају дугорочне пројекте који дају резултате тек за неколико година.

„Морате у то да улажете много унапред и у том смислу држава може пуно да помогне – бољом регулативом што се тиче обновљивих извора енергије, једноставнијим процесима који се тичу сакупљања, управљања отпадом“, прецизирала је Павићева.

Предвиђа се да ће до 2030. године вредност ESG инвестиција, односно инвестиција које поштују принципе одрживости и друштвене одговорности, достићи 40 билиона долара на глобалном нивоу.