Да ли сте пробали урбани мед

Многи који су сели у ресторан једног од најлуксузнијих београдских хотела и поручили колач медовик, ни не слуте да је главни састојак, мед, настао на крову тог хотела.

Пре десетак година, када је Станко Рајић колегама пчеларима предложио да се баве урбаним пчеларством, гледали су га чудно. Станко није одустајао од те идеје, јер је знао да је урбано пчеларство прилично развијено у свету и да ће кад тад то постати и код нас.

Из Амбасаде Француске је 2018. године добио позив да на њиховом објекту постави две кошнице. Данас, Станко одржава тридесетак кошница широм Београда, на крововима хотела, тржних центара и пословних зграда.

„У Београду стално нешто цвета. Само имају три врсте липа које цветају и меде у различитом временском периоду, тако да се тај период паше продужи. Тако да, показало се, приноси меда у градској средини су већи него у руралној средини“, наводи Станко Рајић.

Принос меда је у градској средини већи и због малог броја кошница на једној локацији, каже Станко. Тако пчеле имају више посла. Занимало нас је да ли загађеност ваздуха у Београду утиче на састав меда. У центру за испитивање намирница два пута годишње Станко проверава квалитет.

„И сваки пут знамо шта ћемо добити, резултат да је мед беспрекорно чист. Пчеле на неки начин то прочисте и нама дарују тај беспрекорно чист производ који ћете имати прилике да пробате“, додаје урбани пчелар.

Наравно да смо пробали. Основа колача, поред бисквита, је Станков мед, а на врху, као украс, налази се комадић саћа. Шеф кухиње, Милан Чотра каже да је сарадња са Станком и пчелама дала посебну арому слатким, али и сланим јелима, која се служе у овом луксузном хотелу. Гостима се за доручак служи саће, а мед са крова налази се и у специјалитетима од дивљачи и пачетине.

Свако ко жели да се упути у тајне урбаног пчеларства или да се сам опроба у томе, треба да зна:

„Треба имати капу, димилицу у коју стављамо печурку која расте по шумама на дрвећу. Зашто? Она има благ мирис, запалимо је и тако се јавимо пчелама", објашњава Станко.

Такође, не треба правити нагле покрете.

„Јако је битно да када вам се као сада мота нека пчела око главе, нема потребе да млатарате рукама, довољно је да мало чкиљите, да прекрстите руке и склоните у хладовину или жбуње“, саветује пчелар.

Станко је своју љубав према пчелама спојио са гастрономијом. Каже да је пчеларство изузетно компелексна и интересантна грана пољопривреде, али да нажалост урбано пчеларство у Србији није довољно развијено.