Рђаве реке Аљаске, топи се пермафрост, бистре воде нису више плаве

Неки од нетакнутих бистрих, ледено плавих водених токова Аљаске обојени су наранџастом бојом која је веома интензивна и види се из Земљине орбите.

Нова студија о водама на Аљасци наводи да је најмање 75 арктичких потока запрљано минералом гвожђа, па је вода у боји рђе.Током последњих неколико година типичне плаве, љубичасте и зелене тундре екосистема Аљаске пресечене су неочекиваном нијансом наранџастих река.

„Замућеност вода наранџастом бојом толико је велика да се види из свемира“, навео је Брет Поулин, токсиколог за животну средину Дејвис Универзитета у Калифорнији.

Како су навели еколози Службе Националног парка, први пут је проблем наранџасте боје у водама Аљаске примећен још 2018. године и од тада се нека подручја прате путем сателитских снимака.

„Постоје одређене локације које изгледају скоро као млечни сок од поморанџе, ти водени токови су јако токсични и могу да спрече миграцију риба.

Анализа узорака који су прикупљени између јуна и септембра 2022.године забележили су високе концентрације гвожђа и других токсичних метала, укључујући цинк, бакар, никл и олово, у поређењу са оближњим здравим потоцима.

У неким случајевима, ови загађивачи су повећали киселост воде са 8 на 2,3 вредности пх-а. Испитивања сателитских снимака од 1985. до 2022. године, показала су да се овај чудан феномен јавља током последње деценије, а поклапа се са топлијим временом и повећаним снежним падавинама.

„Наша радна хипотеза је да одмрзавање земљишта пермафроста омогућава води да се дубље инфилтрира и ступи у интеракцију са минералима који су били закључани хиљадама година“, објашњава Брет Поулин.

Арктик се загрева око четири пута брже од остатка наше планете. Та додатна топлота топи смрзнуто тло, повећава микробну активност која додатно ремети тло.

„Чини се да су климатске промене и отапање пермафроста главни покретачи оштећења водотока“, закључују истраживачи.

„Промена боје водених токова донела је и драстичан пад популација различитих макробескичмењака и бројности риба. Промена хемијских вредности пх воде због дренаже киселих стена угрожава не само дивље животиње, већ и локално становништво које ове водене токове користи за пиће и риболов.

Тим еколога наставља своја истраживања у нади да ће разумети шире еколошке утицаје на регион и утврдити када и где ће токсична наранџаста боја поново појавити у водама Аљаске.

„Како се клима на планети загрева, очекујемо да ће се пермафрост и даље топити, па где год у природи постоје, минерали бакра,цинка, никла...и других токсичних минерала настајаће потоци наранџастих водених токова.