Март је био десети најтоплији месец заредом, рекорди не престају да се нижу

Март је последња у низу црвених лампица у последњих годину дана – периоду коју су обележили климатски и температурни екстреми и повећане емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Рекорди се само нижу

Сваки месец од јуна 2023. године је поставио нови рекорд и зарадио епитет „најтоплији“. Март 2024. године није изузетак.

Европска Служба за праћење климатских промена „Коперникус“ јавила је да је март глобално био за 1,68 степени Целзијуса топлији од просека за период од 1850-1900. године, који се узима као референтна тачка за прединдустријски период.

Упркос томе што је мартовски рекорд премашен за само 0,1 степен, више забрињава шири тренд, наводи Саманта Бурџес, заменица директора „Коперникуса“.

Огромна пространства планете претрпела су температуре изнад просека за март, од делова Африке, Гренланда, Јужне Америке и Антарктика.

Време које немамо

Није ово био само десети узастопни месец да премаши сопствени температурни рекорд, али је обележио и најтоплији 12-месечни период до сада забележен – 1,58 степени изнад прединдустријског нивоа.

Треба нагласити да то не значи да је граница од 1,5 степени изнад прединдустријског нивоа, договорена у Паризу, пробијена. Она се мери у деценијама, не у појединачним годинама.

„Ипак, реалност је да смо веома близу и већ живимо на позајмљеном времену“, рекла је Бурџес.

Климатски панел УН-а је упозорио да ћемо почетком 2030-их пробити границу.

Море још више забрињава

Шокантне су и температуре мора. Рекорд глобалне површинске температуре океана постављен у фебруару, поново је премашен у марту.

„То је изузетно необично“, истакла је Бурџес.

Океани покривају 70 одсто површине планете и одржавали су услове за живот на површини Земље тако што апсорбују 90 одсто вишка топлоте произведене индустријским загађивањем од почетка индустријског доба.

Топлији океани значе више влаге у атмосфери. Научници наводе да ваздух може да држи у себи око седам одсто више водене паре за сваки степен температурног пораста.

Ово доводи до изузетно нестабилног времена, попут моћних ветрова и обилних киша.

Русија је претрпела највеће поплаве у последњих неколико деценија, а делови Аустралије, Бразила и Француске такође су искусили веома влажан март.

Пацифички дечак још није завршио

Из Службе за климатске промене ЕУ су саопштили да је циклични феномен Ел Нињо, који загрева површину мора у Пацифику што доводи до повећања глобалних температура, наставио да слаби у марту.

Упркос слабљењу, његов ефекат ће се осетити најјаче ове године, што је у складу са температурним пројекцијама за наредне месеце.

„Све док настављамо да бележимо оволико топлоте у океанима, верујемо да су нови рекорди врло вероватни“, закључила је Бурџес.