Велико веће Европског суда за људска права осудило Швајцарску због климатске неактивности

Највиши европски суд за људска права (ECHR) одбацио је случајеве које је покренуло шест младих португалских активиста и један француски градоначелник са циљем да примора земље да испуне међународне обавезе за смањење емисије гасова стаклене баште, али је стао на страну групе Швајцаркиња које су такође тражиле такве мере.

Европски суд за људска права донео је одлуке у три случаја које су покренули француски градоначелник, шест португалских младих и више од 2.000 чланица Удружења старијих жена за заштиту климе Швајцарске (Verein KlimaSeniorinnen Schweiz), које кажу да њихове владе не чине довољно у борби против климатских промена.

Адвокати све три странке које су поднеле тужбе су се надали да ће суд у Стразбуру утврдити да националне владе имају законску обавезу да осигурају да се глобално загревање одржи на 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа, у складу са циљевима Париског споразума о клими. Али судија Шофра О’Лири, председница Европског суда за људска права, није уважила две тужбе.

Пресуде Европског суда за људска права нису правно обавезујуће за свих 46 држава чланица Европског савета, али постављају правни преседан на основу којег ће се судити у будућим тужбама.

Прва међународна пресуда о климатским променама

Иако су активисти имали успеха са тужбама у домаћим поступцима, ово је био први пут да је међународни суд пресудио о климатским променама.

Уочи пресуде, велика група грађана се окупила испред зграде суда да навија и протестује, укључујући климатску активисткињу Грету Тунберг, која је ослобођена после више хапшења током демонстрација у Хагу током викенда.

„Напети смо. Напети и узбуђени“, рекао је Клаудио Агостињо, 24-годишњак који је један од шесторице Португалаца који су изнели случај пред судом у Стразбуру.

Одлуке имају „потенцијал да буду прекретница у глобалној борби за одрживу будућност погодну за живот. Победа у било ком од три случаја била би један од најзначајнијих помака у вези са климатским променама од потписивања Париског споразума“, нагласио је Гери Листон, адвокат Глобалне мреже за правну акцију, која подржава португалске студенте.

Европска унија, чији Швајцарска није део, тренутно има циљ да буде климатски неутрална до 2050. Многе владе су рекле да би постизање циља до 2030. било економски неоствариво.

Да ли земље имају законску обавезу да се боре против климатских промена

Сва три подносиоца тужбе су били уверени ће 17 судија, чланова Великог већа, пресудити у њихову корист, али ова одлука би могла да подрије ефекте претходне пресуде у Холандији. Године 2019, Врховни суд Холандије наложио је влади да смањи емисију за најмање 25% до краја 2020. у односу на референтне нивое из 1990. године.

Пресуда у корист Фондације Ургенда која је покренула случај, ослањала се на Европску конвенцију о људским правима. Зато би ово одбијање тужби које је донело Велико веће могло да поништи ову пресуду зато што ће се закључити да земље немају законску обавезу да се боре против климатских промена.

„Судска пресуда је обавезујућа за све земље“, навео Денис ван Беркел, који је представљао Фондацију Ургенда у Холандији.

Шеснаестогодишња Андреа дос Сантос Оливиера из Португалије није размишљала на тај начин.

„Екстремни топлотни таласи, падавине, праћене екстремно високим температурама, непрестано нас гуше ефекти стаклене баште. А оно што ме највише брине је њихова учесталост. То ме заиста плаши. И, помислила сам, па, шта да радим?“, рекла је Андреа.

Заједно са још пет младих људи, Сантос Оливеира је тужила Португал и 32 друге земље, тврдећи да је неуспех у заустављању емисије гасова који производе ефекат стаклене баште прекршио њихова основна права. Њихов случај је одбачен.

Сениорке из Швајцарске однеле победу

Али судије су пресудиле у корист групе швајцарских пензионерки које су такође захтевале да њихова влада учини више. Чланице швајцарског удружења старијих жена за климу, чија је просечна старост 74 године, кажу да су права старијих жена посебно нарушена јер су оне највише погођене екстремним врућинама које ће постати све чешће због глобалног загревања.

На Земљи су срушени сви глобални годишњи топлотни рекорди 2023. године, кокетирало се са договореним прагом загревања у свету и показало се све више знакова да нам се планета све више загрева, саопштила је у јануару Европска агенција за климу Коперникус.

У сва три случаја, адвокати су тврдили да је политичка и грађанска заштита гарантована Европском конвенцијом о људским правима бесмислена ако је планета ненастањива.

Земље које се суочавају са правним изазовима надају се да ће случајеви бити одбачени. Кажу да кривица за климатске промене не може бити ни на једној појединачној земљи.

Швајцарска није једина која је погођена глобалним загревањем, истакао је Ален Шабле, представник те земље на прошлогодишњим судским претресима. „Овај проблем не може да реши Швајцарска сама.“

Признајући хитност климатске кризе, суд је убрзао сва три случаја, укључујући редак потез који је омогућио португалском случају да заобиђе домаћи правни поступак.