Беч и Будимпешта у Дунав испуштају потпуно пречишћене отпадне воде, када ће и Београд

Аустрија, Немачка, Луксембург и Холандија – пречишћавају 100 одсто својих градских отпадних вода. Пречистаче за канализационе мреже Аустријанци су почели да граде средином прошлог века и стално их унапређују. У Аустрији постоје 633 постројења, а највеће је у Бечу.

„Од 1950-их централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Бечу је прошло неколико фаза проширења. Последњи у 2020. односио се на третман канализационог муља. Током 2016. и 2020. године изграђени су нови анаеробни дигестори. На овај начин се муљ може анаеробно стабилизовати и биогас који је производ процеса стабилизације може се претворити у електричну енергију. Не само да смо енергетски неутрални, ми смо енергетски позитивни“, каже Карл Вегерер, руководилац у „Ебсвиену“, централном бечком постројењу за пречишћавање отпадних вода.

Осим што обезбеђују део енергије граду за струју и грејање, раде и на подизању еколошке свести и организују посете ученика, студената и туриста њиховом постројењу. Како раде, види се и по анализи квалитета воде у рекама аустријске агенције за заштиту животне средине.

„Квалитет површинских вода у Аустрији је генерално доброг квалитета. Негде око 40 процената површинских вода је врло доброг и доброг квалитета, 30 посто је умереног квалитета, 10 незадовољавајућег, а само четири одсто је лошег квалитета. А Дунав је у Аустрији доброг квалитета, овде преко лета имамо доста купача“, истиче др Богданка Радетић из Агенције за заштиту животне средине Аустрије.

Докле је стигла Мађарска у третману отпадних вода

У Мађарској се 53 одсто отпадних вода третира у складу са законодавством Европске уније. Кренули су од највећих градова.

„У Будимпешти се последњих деценија практично 95 одсто отпадних вода које генерише целокупно становништво града пречишћава, и то у три велика система. Загађење Дунава нам понекад долази са бродова“, наводи Ласло Папанек, Генерална дирекција за водопривреду Мађарске.

Будимпешта има три постројења за третман отпадних вода.

„Централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Будимпешти изграђено је између 2007. и 2009. године, на северном делу острва Чепел у срцу Будимпеште. Европска унија је обезбедила 65 одсто средстава, а 20 одсто мађарска влада, а град Будимпешта 15 процената из кредита Европске инвестиционе банке“, напомиње Ласло Дебрецени, директор будипештанског водовода „Визмувек“.

Редовно се ради анализа пречишћене воде која се испушта у Дунав.

Мађари воде рачуна о томе да језеро Балатон, њихово море, остане чисто. Постројења за третман отпадних вода почели су да граде још пре 50 година и забрањено је да се било где у реке или језера уливају отпадне воде без претходног пречишћавања.

У Мађарској се урбана отпадна вода пре испуштања пречишћава у 605 постројења широм земље. Једно од савременијих је у Шиофоку код језера Балатон.

„Вредност инвестиције је била око 22 милиона евра. Пројекат је финансирала Европска унија са 66 одсто средстава, а учествовала је и локална самоуправа и мађарска влада. Биогас произведен од отпадног муља покрива око 30 до 35 одсто укупне потребне количине електричне енергије за рад овог постројења. Преко лета много више, и до 70 одсто“, наглашава Жолт Есеш, генерални директор компаније "Water4all", Мађарска.

Шта чека Дунав кад уђе у Србију

Када Дунав уђе у Србију, не води се баш много рачуна о томе шта се у њега испушта. Поред канализације и индустријских отпадних вода, загађење стиже и притокама.

Иако у Београду већ пола века постоје планови за изградњу пречистача, још није изграђено ниједно од пет планираних, па ни оно највеће које је давно започето у Великом Селу, а чија би изградња ускоро требало да се настави.

„Београд ће се решити преко неколико постројења које мора да има. Једно од њих које је највеће је Велико село, које се налази у општини Палилула и где се увелико ради пројектно-техничка документација и где ми сада можемо да видимо како то постројење треба да изгледа. То ће бити једно од највећих постројења, које ће исто имати третман сушења муља, али оно што је важно, то ће бити једно место где ће спаљивати муљ од кога ће се користити енергија. То је све у фази техничке документације где већ можемо да видимо колики износ средстава ће бити потребан за тако једно велико постројење. То прелази око 700 милиона евра“, објашњава Сандра Докић, државна секретарка у Министарству заштите животне средине Србије.

У поступку приступања Европској унији Србија треба да испуни захтеве из Поглавља 27 који се односе на животну среднину, а ту су и стандарди који се односе на пречишћавање комуналних отпадних вода.

„У наредном периоду оно што треба да урадимо јесте да имамо 359 оперативних, функционалних постројења за прераду отпадних вода и изграђену или реконструисану канализациону мрежу. Могу да кажем да у овом моменту имамо четири милијарде за ову област, а три милијарде из кинеског кредита. То је за програм Чиста Србија, који поред самих постројења и канализације, треба да изгради и одређене регионалне центре за управљање отпадом“, додаје Сандра Докић.

Крушевац пример за углед

Од 43 постројења за третман отпадних вода, колико их има у Србији, само 32 су оперативна. Једно од савременијих је у Крушевцу.

„Са изградњом постројења све отпадне воде на територије града Крушевца су прикупљене и дириговано усмерене ка постројењу за прикупљење и причишћавање отпадних вода, где се након свих третмана у рецепијент, Западну Мораву, испушта отпадна вода која има еквивалент кишнице“, наводи Владимир Милосављевић, директор ЈKП Водовод Kрушевац

Нова европска директива налаже да постројења за третман отпадних вода морају да буду енергетски неутрална, односно да сама производе енергију за свој рад, већи степен пречишћавања отпадних вода и примену принципа „загађивач плаћа".

Прича је настала у оквиру регионалног еколошког пројекта продукције на тему заштите животних ресурса, као што су вода и ваздух у четири земље Западног Балкана (Србија, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија) на основу добрих примера из суседних земаља чланица ЕУ уз подршку Journalismfund Europe.