четвртак, 25.01.2024, 15:25 -> 17:34
Извор: РТС, Ројтерс, Би-Би-Си
Прва успешна вентелесна оплодња белог носорога даје наду за спас врста којима прети изумирање
На конференцији за медије у Берлину, научници су објавили да су постигли прву потпомогнуту трудноћу носорога на свету, успешно преневши ембрион носорога створен у лабораторији у сурогат мајку. Ово научно достигнуће пружа наду у спас северног белог носорога од изумирања – на планети су остале само две јединке.
Ембрион јужног белог носорога произведен је ин витро из сакупљених јајних ћелија и сперме и пребачен у сурогат мајку јужног белог носорога у кенијском резервату Ол Пејета 24. септембра 2023.
Међународни „Биорескју“ тим уз подршку немачке владе потврдио је трудноћу од 70 дана са добро развијеним мушким ембрионом дужине 6,4 центиметра.
„Учинили смо немогуће могућим“, рекао је Томас Хилдебранд, шеф Лајбниц института за зоологију и истраживање дивљих животиња, на конференцији за новинаре у берлинском зоолошком врту Тирпарк.
Последњи мужјак северног белог носорога угинуо је 2018, а преостале су само две женке.
Фату и њена мајка Најин су под јаком заштитом у резервату Ол Пејета, али ниједан од њих није способна да изнесе младунче до краја термина, што значи да је врста фактички изумрла.
Северни бели носорози, који су заправо сиви, некада су слободно лутали у неколико земаља источне и централне Африке, али је њихов број нагло опао због распрострањеног криволова на њихове рогове.
Трка с временом
Конзорцијум „Биорескју“ се утркивао с временом како би спасао најугроженијег сисара на свету.
Свој рад су започели користећи јужне беле носороге који је блиски рођак северних и чију популацију чини на хиљаде јединки – и сматра се да представљају пример очувања угрожених врста, мада и њима такође прети илегални лов.
Пројекат је трајао годинама и морао је да превлада многе изазове: од проналажења како да се сакупе јајну ћелију од две тоне тешких животиња, до стварања првих ембриона носорога у лабораторији и покушаја да се установи како – и када – да се они имплантирају.
Било је потребно 13 покушаја да се постигне прва одржива потпомогнута трудноћа код сурогат мајке јужног белог носорога.
„То је веома изазовно код тако великих животиња, јер треба поставити ембрион у репродуктивни тракт, који је скоро два метра унутар животиње“, рекла је Сузан Холц за Би-Би-Си њуз.
Ембрион, који је направљен коришћењем јајне ћелије женке јужног белца из зоолошког врта у Белгији и оплођен спермом мужјака из зоо-врта у Аустрији, пребачен је у сурогат женку у Кенији, која је затруднела.
Међутим, успех је пратила трагедија.
Седамдесетог дана трудноће, сурогат мајка је угинула након што се заразила клостридијом – бактеријом пронађеном у земљишту која може бити смртоносна за животиње.
Ово је био тежак ударац за тим научника, посебно што је обдукција открила да се фетус мушке јединке од 6,5 цм добро развија и да је имао 95% шансе да се роди жив.
Шта је следећи корак
Али показало се да је техника функционисала и да је могућа одржива трудноћа помоћу вантелесне оплодње. Сада је следећи корак да ово испробају користећи ембрионе северног белог носорога.
Постоји само 30 ових драгоцених ембриона, ускладиштених у течном азоту у Немачкој и Италији.
Створени су коришћењем јаја сакупљених од Фату, млађе женке у Кенији, и сперме сакупљене од два мужјака северних белих носорога пре него што су угинули.
Међутим, пошто ниједна од последња две женке са севера не може да затрудни због комбинације старости и здравствених проблема, ембрион ће бити имплантиран у материцу сурогат женке јужног белог носорога.
Ова вантелесна оплодња за подврсте никада раније није испробан, али научници су уверени да ће успети. „Биорескју“ тим се нада да ће имплантирати ембрионе у наредним месецима. Они желе да се младунче роди док су северни бели носорози још живи.
„Желимо да сачувамо друштвену комуникацију, друштвено наслеђе северног белог носорога тако што ћемо добити прво теле како би могли да научи ‘језик’ од последња два носорога, да од њих науче како да се понашају“, објаснио је проф. Хилдебранд.
Истраживачи су свесни да додавање још животиња вантелесном оплодњом неће спасити ову врсту – не би било довољно генетске разноликости да би се створила одржива популација.
Тако да они истовремено раде на још експерименталнијој техници, покушавајући да створе сперму носорога и јајашца од матичних ћелија, како би наставили да производе ембрионе.
Опет, за ово ће бити потребно време и биће много научних изазова које треба савладати.
Неки стручњаци за дивље животиње такође тврде да би се улагање више новца и ресурса у врсту која је једнако добра као изгубљена могла боље искористити за спас одрживијих врста.
Међутим, Јан Стејскал, координатор пројекта „Биорескју“ из Сафари парка Двур Кралове у Чешкој, одакле су Најин и Фату пореклом, рекао је: „Једна ствар коју морамо разумети је да иза изумирања северног белог носорога стоји човјек. Не због неког еволуционог притиска, већ чисте похлепе, да се докопају рога носорога.“
„Дакле, на неки начин смо одговорни и ако заиста имамо технику која нам може помоћи да их спасемо, онда мислим да имамо одговорност да је искористимо и покушамо да то учинимо“, наглашава Стејскал.
Самјуел Мутисија, шеф истраживања и очувања врста у Ол Пејети, додао је да су северни белци критична страна екосистема и да је тим „предан да учини све што је у људској моћи да негује, штити и опоравља врсту“.
Коментари