Природњачка истраживања Свете Горе и Хиландара објављена у четири монографије

Природњачка истраживања Свете Горе и околине манастира Хиландара започета су 2015. године. Резултати су објављени у монографијама: Водоземци и гмизавци Свете Горе и Хиландара, Природна баштина Хиландара и Свете Горе, Хиландар: Лековито биље у Богородичином врту и Птице Свете Горе и Хиландара.

„Укупно је регистровано 211 врста птица. Оно што се очекује, то су најчешће птице водених односно морских станишта и врсте које се везују за та ушћа слатких вода у слане воде. Такође, с обзиром на то да подручје обилује шумама значајне су шумске врсте“, наводи орнитолог Милош Радаковић, коаутор монографије Птице Свете Горе и Хиландара.

„Господ од земље прави лекове, а разуман човек их не одбацује. То нам је био мото у писању. У 111 монографија које следе, обрадили смо око 150 биљака. То су лековите врсте, а међу њима има отровних, има оних које су јестиве, има зачинских и других врста“, напомиње Славољуб Тасић, коаутор монографије Хиландар: Лековито биље у Богородичином врту.

Посед манастира Хиландар заузима петину Свете Горе Атонске – предео нетакнуте природе.

„Закључци четворогодишњег проучавања и истраживања представљају део заједничког настојања да се допринесе јединству језика, науке и религије. Борби за опстанак свих живих бића и суживоту човека и његовог окружења на Светој Гори“, истиче Марина Шибалић, в. д. директорке Завода за заштиту природе Србије.

Књиге су написане са надом да ће допринети приближавању науке и религије и бити потпора опстанку живих бића.

„Имамо две врсте поклоника. При томе мислим и на истраживаче, оне који долазе први пут на Свету Гору и у Хиландар и оне који долазе цео живот. Ретки су они који остану у првој групи“, наглашава монах Теодосије.

Монографије илуструју геолошку разноврсност, биљни и животињски свет и природно богатство читавог полуострва Свете Горе.