Како да одржива архитектура и енергетска ефикасност буду важније од профита

Зашто су одржива архитектура и енергетска ефикасност постале тако важне у свету била је тема Шестог међународног конгреса „Одржива архитектура – Енергетска ефикасност”. Уједно, додељене су и награде младим архитектама и студентима на 3. Међународном архитектонском конкурсу „Микро еко кућа“.

Решења младих архитеката и дизајнера за еколошке самоодрживе куће површине до 25 метара квадратних, лоциране у природи могући су одговор на питање о егзистенцијалном минимуму за живот.

„Кућа је постављена на конструкцију, тако да када се фасадна опна отвори заправо се унутрашни простор проширује на сполашњи и формирају се терасе од тог паљеног дрвета. Оно што бих такође издвојила, јесте адаптибилност унутрашњег простора, наводи Сара Коцић, мастер студент архитектуре Факултета техничких наука у Новом Саду.

„Напредује едукација о одрживој архитектури. Све је више заинтересираних студената, јер прате сами по властитом интерсу, а и све је више професионалаца који знају све више јер се ради о њиховој професионалној одговорности“, напомиње проф. др Љубомир Мишчевић,професор Архитектонског факултета у Загребу и члан жирија конкурса „Микро еко кућа“.

Идеја конкурса је да се кроз промоцију младих стваралаца афирмише концепт еколошке архитектуре. Одржива архитектура пре свега штеди енергију и не угрожава животну средину.

„Морамо да подучавамо студенте архитектуре, али и све људе да посматрају свет на другачији начин знајући да имамо одговорност шта градимо за следеће генерације. Морамо да размишљамо и о климатским променама. Када говоримо о одрживој архитектури у Италији, прво се помисли да ми градимо зграде - вертикалне шуме, али сигуран сам да то није довољно. То је и ствар погледа на свет и на будућност“, наглашава архитекта Стефано Пујати из Торина.

И док стручњаци указују на дугорочне предности одрживе градње у пракси је све мање зеленила и све више бетона.

„Нажалост у великом броју случајева сви ти објекти велики ти блокови нису можда испунили те кључне атрибуте. Корак је направљен. Градови будућности морају да буду партерни градови, осунчани градови пуни простора за пешака, пуни водених површина, пуни простора за сусрете за људе. Значи градови за људе“, истиче архитекта Владимир Ловрић, оснивач Међународног конгреса „Одржива архитектура – енергетска ефикасност“.

„Чим није обавезно и чим нема забрана и финансијских оптерећења за инвеститора он нема разлога да ради нешто што је скупо. Нажалост, ми желимо брзе резултате и јефтино кинеско. Материјали су углавном слаби, људи чују једни друге у становима, лоша је изолација. Нажалост, станови су нам такви. Мислим да је архитекта онај последњи котачић који се не слуша, слуша се само профит“, сматра проф. др Ева Ваништа Лазаревић са Архитектонског факултета Универзитета у Београду.

Грађевински сектор који је одговоран за 39 одсто емисија гасова са ефектом стаклене баште повезаних са енергијом могао би да буде угљенично неутралан са већ постојећим технологијама. На пример, Брисел је за само седам година трансформисао своје зграде из реда оних са најнижом енергетском ефикасношћу у најбоље у целој Европи.