Хиљаде младунаца царског пингвина на Антарктику страдало због рекордно ниског нивоа леда

Антарктичко пролеће 2022. можда је било најгоре у историји за величанствене царске пингвине који насељавају залеђени континент. Док се морски лед распадао под њиховим ногама брзином невиђеном до сада, колонија за колонијом младунаца нашла се на распуклим комадима леда, премлади да преживе у леденим водама.

Истраживачи British Antarctic Survei (БАС) посматрали су на сателитским снимцима ову трагедију и сада су своје налазе изнели у новој студији.

„Царски пингвини су имали изузетно лошу годину“, навео је Питер Фретвел, научник БАС-а и главни аутор студије, у интервјуу за Space.com.

Фретвел је проучавао удаљене колоније царских пингвина користећи сателитске снимке последњих 15 година. Ове импозантне птице, највише од свих врста пингвина, насељавају најсуровија окружења на Земљи. Прилагођени да издрже температуре до минус 60 степени Целзијуса, пингвини се размножавају на морском леду, где живе у колонијама од стотину јединки.

Фретвел и његов тим су и раније били сведоци шта губитак морског леда може учинити овим колонијама. Током 2016, 2017. и 2018. године, велика колонија у заливу Халеј изгубила је скоро све своје младунце када је неуобичајено топлије време десетковало морски лед.

„Царски пингвини имају јединствен циклус размножавања и размножавају се зими на Антарктику, а не лети“, напомиње Фретвел. „Потребан им је морски лед и потребно је да лед буде стабилан између априла и децембра, јер када снесу јаје и младунче се излеже, јединка треба да има стабилну платформу за живот.“

Прекривени само пахуљастим паперјем, младунци пингвина не могу да пливају и лове храну док не развију спољни водоотпорни покривач. То се обично дешава у децембру, отприлике три месеца након што се излегу. До тада, младунци у потпуности зависе од родитеља који их посвећено негују и хране. Ако се лед испод колоније распадне прерано у сезони, младунци немају шансе. Удаве се или промрзну на смрт.

„Ове сезоне се то догодило многим колонијама, много више него што смо до сада имали прилике да видимо", напомиње Фретвел.

Сателитски снимци које је направио европски сателит за посматрање Земље „Сентинел-2“ открили су да су све колоније у Белингсхаусеновом мору на западу Антарктика изгубиле скоро све своје младе.

„У овој области имамо између 5.000 и 10.000 парова који се размножавају. Ту би требало да буде 5.000 до 10.000 младунаца. Само на једном месту су преживели, али је и ту било само око 200 младунаца“, додаје Фретвел.

Већина колонија царских пингвина позната је само преко сателитских снимака, јер величанствене птице насељавају најтежа и најнеприступачнија места. Научници могу да прате те колоније на основу смеђих мрља које измет пингвина оставља на нетакнутом леду. Захваљујући најсавременијим сателитима са камерама високе резолуције, истраживачи могу чак да разликују појединачне одрасле птице.

Ово је само врх леденог брега

Хорор коме су научници сведочили прошле године вероватно је само врх леденог брега, јер постоји много мањих, мање видљивих животињских врста које такође зависе од морског леда да би преживеле и размножавале се. Те врсте су сигурно биле подједнако тешко погођене рекордним губитком морског леда који је погодио континент у пролеће и лето на Антарктику 2022. и 2023. За све ове врсте вероватно ће и наредна година бити веома тешка.

„Наши модели указују да ћемо, по сценарију да климатске промене настављају истим темпом као у овом тренутку, изгубити 90 одсто колонија царских пингвина до краја века“, упозорава научник. „Колико могу да наставе после тога, тешко је рећи.“

Научници се већ припремају за још једну годину катастрофе. Након што је у фебруару ове године достигао апсолутни рекордно низак ниво, морски лед око обале Антарктика није успео да се попуни како је континент прешао у зимске месеце, остајући знатно испод сезонских просека на невиђено ниском нивоу.

Чинило се да се годинама Антарктик држао стабилније у односу на напредовање климатских промена које су дуго видљиво десетковале његов северни пандан, Арктик. Последњих година, ефекти глобалног загревања озбиљно су начели ледену капу која прекрива Јужни пол, што је изазвало забринутост због неповратних кључних тачака.

Године рекордно малог обима морског леда не само да штете антарктичкој фауни, већ су и лоше за глечере на континенту који из године у годину постају све крхкији. Пропаст антарктичког екосистема ће се осетити широм света кроз пораст нивоа мора и измењене океанске струје, што ће планету учинити рањивијом због даљег загревања.