Укус шампањца могао би ускоро заувек да се промени – захваљујући климатским променама

Шампањац је вековима био обележје славља и луксузног живота. Али изузетно високе температуре у Европи и све нестабилније временске прилике изазивају бојазан да би француски регион Шампањ могао постати непадекватан за производњу чувеног пића.

Више од 325 милиона боца шампањца испоручено је из чувеног винског региона током 2022. године и то је први пут да је прескочена граница од шест милијарди евра промета, наводе у асоцијацији за трговину шампањцем "Comite Champagne". Највећа тржишта су САД, Британија и Јапан.

Комитет 2023. годину предвиђа као „смерну“, иако наводи да произвођачи шампањца „остају уверени да је њихово пословање стабилно“.

Климатске промене, међутим, доводе у сумњу будућност популарног пића.

Произвођачи шампањца ће морати да се прилагоде да би преживели. Такође, укус шампањца би се могао променити услед промена временских прилика.

Сунцем опечено грожђе – оштећени укуси

Према проценама стручњака из организације "S&P Global Sustainable1", изложеност француског региона Шампањ суши готово да ће се утростручити до 2050-их година, што представља озбиљне проблеме за винограде.

На скали од 1 до 100, где оцена 100 представља максималну изложеност ризику од суше, Шампањ ће се са садашњег нивоа од 16 попети на 43 до 2050-их, а затим ће се тај ризик удвостручити на 88 до 2090-их.

Тако црна предвиђања биће наша реалност уколико се нешто не буде променило у актуелној климатској политици.

Суша није једини фактор који може ометати производњу. Време је све нестабилније, а последњих година све су чешћи пожари, поплаве и мразеви.

Чак и ако винова лоза буде и даље могла да успева уз такве временске услове они могу променити развој плода и проузроковати штету.

„Ако грожђе буде изложено сувише екстремним УВ зрацима, зрна ће по себи имати еквивалент нашој опекотини од сунца и то ће, у суштини, оштетити укус“, рекао је за Си-Ен-Би-Си Мат Хоџсон, оснивач енглеског предузећа за продају вина „Грејп Британија“.

Додатна топлота такође може да промени киселост грожђа, која шампањцу даје свежину и „неопипљиви печат“, рекао је Хоџсон.

Међународни брендови су свесни огромног утицаја климатских промена на њихово пословање.

„Препознајемо ефекте климатских промена на све тероаре 'Моет Енесија', и то у различитим степенима. Више него икада раније радимо на прилагођавању”, навела је у мејлу Сандрин Сомер, директорка за одрживост одељења за вино и жестока пића конгломерата LVMH.

Методе настанка шампањца

Најпознатије правило које важи за шампањац је да се мора производити у француском региону Шампањ, а дуга листа правила о категоризацији вина као шампањца, која се морају поштовати, укључује специфичне постпке у виноградарству, набавку грожђа са одређених локација, посебне методе пресовања грожђа и коришћење само одабраних сорти грожђа.

Забрањена је употреба пестицида и додатно закисељавање, а све фазе производње морају се одвијати на територији регије Шампањ, све до етикетирања боце.

Произвођачи шампањца прилагођавају своје процесе како би наставили производњу у строгим оквирима правила.

„Пре 20 година берба се одвијала крајем септембра, почетком октобра. Сада се грожђе за шампањац бере крајем августа и почетком септембра“, рекла је за Си-Ен-Би-Си Клер Саразин, портпаролка француске винарије "Champagne Taittinger".

Нове температуре такође значе да шампањац постаје природно слађи. „Имамо толико сунца и толико шећера у соку да више не морате да додајете шећер. То за сада није проблем, али то је нешто о чему морамо да бринемо“, упозорила је Саразинова.

Дефинитивна промена укуса

Према оценама критичара, неке врсте шампањца већ имају доста другачији укус од оног који се пио пре много година.

„Што се тиче укуса, оно што се много примећује су зрелије карактеристике“, објашњава вински стручњак Том Хјусон, додајући да се шампањац приближава другим белим винима и чини се „провиднијим вином“.

Вински судија и критичар Сузи Аткинс такође је приметила да се укус шампањца променио последњих деценија.

„Приметила сам суптилну промену у мојих 30-ак година искуства. Људи који имају више од 50 година искуства у дегустацији вина указали су на дефинитиван помак у стилу ка богатијим укусима“, наводи Аткинсова.

Будућност шампањца

Винарије специјализоване за шампањац користе различите приступе очувању своје будућности у индустрији, укључујући трагање за локацијама са сличном климом каква је сада у регији Шампањ.

"Taittinger" је прва винска кућа која је уложила у енглеско пенушаво вино 2015. године, што је већ следеће године урадио и "Pommery".

Наравно, предузимају се кораци да се одржи јасна разлика између енглеских и француских производа. Енглеско пенушаво вино бренда "Taittinger", на пример, намењено је искључиво британском тржишту како би се избегла „канибализација“ оригиналног производа.

Коментаришући могућност да се шампањац више не производи у региону Шампање, у винарији "Taittinger" кажу да бренд има „позитивније“ опције, те да Комитет истражује развој нових сорти грожђа.

Сорте које би испуњавале високе стандарде неопходне за прављење шампањца још нису пронађене.

„Моет Енеси“, према досадашњим изјавама извршног директора Филипеа Шауса, нема намеру да подиже винограде у Енглеској.

Дуга листа правила која су потребна за прављење шампањца такође би се могла прилагодити јер француски вински регион жели да остане у послу. Поставља се питање, да ли то значи да ће резултат и даље бити шампањац какав познајемо.

„Можда је то нешто ново и нешто лепо, али ако волите шампањац какав је шампањац сада, онда он неће бити оно што Шампања производи ако се буду променила правила“, рекао је Хоџсон из енглеског предузећа за продају вина „Грејп Британија“.

„Ако је у питању избор између непостојања и проширења подручја или промене области по којој можете пићу дати назив, онда ко зна шта би (произвођачи шампањца) могли да изаберу. Било би самоубиствено не разматрати алтернативе, зар не?“, закључио је Хоџсон.