Будлеја или лептиров жбун, да вам башта буде цветна и медоносна све до зиме

Ако желите лептире у врту постоје одређене врсте биљака које их посебно привлаче. Најпознатија од тих биљака је будлеја, позната и као летњи јоргован. Једноставна за гајење и ако су зиме благе цвета све до новембра.

Будлеја или летњи јоргован је листопадни жбун који може да нарасте и до четири метра висине. Сади се на сунчаном делу, успева и у хладовини, али тада мање цвета. Цвета цело лето све до краја октробра. Цветови се јављају у неколико боја – белој, лила и плавој. Мирисан је и привлачи лептире, па се зато зове лептиров жбун.

Цветови су раскошни и могу бити дугачки од 30 до 50 центиметара. Захтева редовно орезивање да би била бујна и у цвету током читавог периода. Будлеја може да се гаји и у саксији.

„Што се тиче прихрањивања, са будлејом је потребно бити обазрив зато што може сва та прихрана да оде на лисну масу и тако се занемарује цвет. Потребно је одабрати ђубрива на бази калијума која ће у ствари подстаћи само цветање биљке“, напомиње Милена Мирковић, дипл. инж. пејзажне архитектуре.

Будлеја може да се комбинује са нижим зимзеленим или листопадним растињем, пошто има висину од четири метра, додаје Мирковићева. Простор око ње може да се попуни и неким другим врстама будлеја или неким другим лиснодекоративним врстама.

„Када дође хладнији део године, у току зиме, будлеја треба да се заштити, а уколико су зиме умерене може да презими, а лист јој опада. Орезује се одмах после прецветавања, то јест, вршне термналне цвасти орезујемо чим прецветају как би бочне цвасти наставиле цветање, јер се цветање угланвом дешава на новим гранама“, додаје Мирковићева.

Орезивање самог грма уколико желите да га обликујете, ради се на крају вегетацијске сезоне, на јесен. Будлеја је отпорна врста и нема проблем са штеточинама. Није захтевна што се тиче одржавања и не захтева неке посебне земљишне услове. Може да успева на универзалном супстрату и да се умерено залива. Будлеја је такође и медоносна биљка.