Стање пошумљености је боље него пре 90 година, кључно боље газдовање шумским екосистемима

Око 40 посто површине Србије је под шумом. Више него раније али недовољно. Штету им наносе и климатске промене и немар, показало је истраживање српских шума, прво након 17 година. За одржање виталности шумских екосистема кључно је боље газдовање, један је од закључака заједничког пројекта Министарства задуженог за шуме и Уједињених нација.

Упркос климатским променама, Србија има чак два и по пута више шуме него пре 90 година. Највише шумских пространстава је око Жагубице, најмање у Кикинди.

„Шумовитост Србије је 2006. била 29,1 посто. Сагледавајући параметре дубећих маса, прираста, повећања саме површине под шумама указују да је стање шума много боље него што је било“, напомиње Саша Стаматовић, директор Управе за шуме МПШВ.

Пет година је више стотина инжењера истраживало српске шуме. Добијени су подаци и о површини и о здравственом стању.

„Те информације су нам неопходне да бисмо на одговоран и паметан начин управљали нашим шумама. Тема овог пројекта је била стварање система адаптивно отпорних шума. Тема је и газдовање где су наше шуме отпорније на климатске промене“, додаје Стаматовић.
Да би стање било још боље свака шума, кажу, мора да има газду. Шуме и даље муку муче са пожарима, сушом, илегалном сечом...

„Један од главних циљева пројекта је да добијемо јасну слику о стању српских шума како бисмо могли да направимо конкретне предлоге и политике за будућност. Самим тим и да увећамо потенцијале шумских екосистема“, наводи Норберт Винклер Ратхоњи, представник за шуме Канцеларије Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација за Европу и Централну Азију.

И то не само еколошке већ и економске потенцијале. Шума има више од 300 функција. У оквиру пројекта предложена су решења – за заштиту шуме, смањење илегалне сече, уређење шумских путева.