Давос: Светски БДП у директној вези са стањем природе, економију управо чувају њене услуге

На форуму у Давосу, говори се и о еколошким ризицима. Светска организација за заштиту природе представила је Филтер ризика биодиверзитета намењен компанијама и финансијским институцијама како би утврдиле колико њихово пословање угрожава природу. Губитак биодиверзитета један је од највећих проблема данашњице, који има немерљив утицај и на човечанство.

Према подацима Светског економског форума, више од 50 светског БДП-а, односно 44 билиона долара је зависно од природе и њених услуга. Губитком биодиверзитета губи се и економска корист коју нам пружа природа и угрожава се наш опстанак на Земљи. Корпоративне и финансијске институције имају кључну улогу у заустављању угрожавања природе, али многе компаније и инвеститори не разумеју колико на то утиче њихово пословање.

„Филтер биодиверзитета, односно процена ризика јесте бесплатни онлајн алат који је намењен компанијама са циљем да могу да изврше процену свог негативних утицаја на биодиверзитет, али они добијају и конкретне препоруке и мере какве активности треба да предузму да би свој негативни утицај смањили, па чак и какве је инвестиције потребно уложити да би утицај компанија на биодиверзитет био повољнији него што је сада", каже Урош Делић из Светског фонда за природу.

У последњих 50 година година број јединки дивљих врста је смањен за чак 70 процената.

„На угрожавање биодиверзитета широм света највише утичу компаније које се баве црпљењем природних ресурса, сечом шума и рударењем, производњом нафте и других деривата. Највеће светске компаније су се обавезале да ће до 2030. сви да дају извештај о свом утицају на биодиверзитет", додао је Делић.

Црвена листа угрожених врста коју израђује Међународна унија за заштиту природе, показује да се чак милион врста у свету налази пред ризиком од изумирања.

„Угрожавање биодиверзитета показује негативни тренд. Већ деценијама губимо биљне и животињске врсте и станишта, шуме... Угрожавање светског мора драстично загађење пластиком присутно је у великој мери. Оно што даје наду су истраживања организације ИУЦН, која показују да можемо да спречимо угрожавање", рекла је Милица Радановић биолог, испред Међународне унија за заштиту природе.

У децембру 2022. на самиту УН о биодиверзитету у Монтреалу усвојен је споразум са циљевима да ће се до 2030. заштитити трећина светског копна и мора, као и да се 30 процената деградираних екосистема ефикасно опорави. За то ће се годишње издвајати 200 милијарди долара.