Коп27 – како свет, а како Србија планира да облажи и адаптира се на климатске промене

Шта можемо да очекујемо од Самита, за Дневник је говорила Сандра Докић, помоћница министарке заштите животне средине.

Глобална температура већ је порасла 1,1 степен Целзијуса, а наш регион загрејао се изнад светског просека. На који начин Србија планира да смањи емисију угљен-диоксида за 33 одсто, како стоји у документу који је већ у коферу за Египат?

– Веома важан документ - Национално утврђени допринос, који је влада усвојила у августу, одређује да ћемо до 2030. године смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште за 33,3 одсто у односу на период из 90-их година.

Тај циљ је већ предвиђен нашим нацртом Стратегије нискоугљеничног развоја која у наредном периоду треба да се усвоји.

Ту смо идентификовали све секторе, нарочито енергетике који највише доприноси емисији гасова, на који начин ћемо довести до ублажавања самих климатских промена, барем што се тиче Републике Србије.

Ако би температура порасла за 1,7 степени у односу на средину 19. века више од половине светске популације било би изложено топлоти и олујама опасним по живот. За решавање оваквог проблема потребно је глобално јединство. Да ли оно постоји? Неки светски лидери неће доћи, међу њима и британски премијер...

– Управо је сама конференција Коп26 у Египту посвећена климатским променама, али на глобалном нивоу. Сви смо свесни да глобални проблеми морају да имају глобална решења.

Ми заиста очекујемо да ће се лидери који се буду појавили управо објаснити на који начин они имају намеру да допринесу смањењу емисији гасова са ефектом стаклене баште.

Углавном ту говоримо о изузетно развијеним земљама које имају велики допринос у загађењу. Србија не представља земљу која има толики допринос, али је изузетно погођена климатским променама, а сви смо сведоци суша које су се последњих године веома интензивирале, као и великих поплава.

Због тога мора да се постигне јединство у односу на постављени циљ, а то је да се ограничи повећање температуре на 1,5 степени Целзијуса.

Године 2009. развијене земље су се обавезале да ц́е до 2020. подићи давања земљама у развоју на 100 милијарди долара годишње како би им помогле да смање емисије и да се припреме за климатске промене. Циљ није остварен и померен је на 2023. Да ли је на видику трајно решавање финансирања? Према ОЕЦД-у 2019. давање се проближило суми од 80 милијарди долара. Неке земље у развоју траже оштету за губитке и штету због кашњења.

– То је један веома сложен проблем. Тај циљ од 100 милијарди није достижан у овом моменту, али се интензивно ради на њему.

Морају се одредити приоритети, на који начин ће се финансирати и да нађе модалитете да се успостави једно трајно финансирање. То ће се остваривати преко међународних финансијских институција и разних фондова.

Важно је да се направе пројекције да се види колике су потребе сваке појединачне економије како би земље могле да приступе тим фондовима и да континуирано користе средства.

Када причамо о климатским променама, не ради се само на ублажавању, већ и прилагођавању на већ постојеће промене, што све изискује велика финансијска средства.

Ово ће бити пети пут да се Коп одржава у Африци. То је и начин да се скрене пажња на један од најугроженијих региона света. Које ће области бити у фокусу? Како ћемо знати да је Коп27 успео?

Афрички континент је изузетно угрожен, и то у смислу да морају да се прилагођавају на већ измењене климатске услове. То ће бити један од фокуса конференције у Египту, односно биће много више пажње посвећено адаптацији, а не на ублажавање климатских промена.

Оно што је веома важно истаћи јесте да се 80 одсто пројеката односи на ублажавање климатских промена, а свега 20 на адаптацију.

Очекујемо да ће на овом самиту то бити много боље дефинисано и да су то заправо два правца којима ће се паралелно ићи.