Захваљујући предузимљивим еколозима, модровране красе небо Србије

Због нестајања изворних станишта, последњих деценија популација модроврана у Европи је осетном опадању. Због обимне употребе хемијских средстава у пољопривреди и прекомерне сече дрвећа, крајем 20. века модроврана је била пред нестајањем у Србији.

„Модроврана је птица која се гнезди у дупљама. Прилично велика птица. Секундарна дупљашица, што значи да она сама не зна да направи дупљу, него користи дупљу коју су раније направили детлићи. Пошто више нема таквих дупљи, јер често су у шумарству таква дрва непотребна, или буду илегално исечена, птице немају довољно места за гнежђење“, напомиње Ото Секереш из Удружења љубитеља природе „Рипариа“ из Суботице.

Еколошке организације у Србији више од 20 година помажу популацији модровране постављањем кућица. До сада је постављено више од хиљаду вештачких гнезда.

„Кућице су стављене на адекватним местима где се налазе очигледно добра хранилишта, око ливада и пашњака широм, пре свега Војводине, а касније смо се пребацили и на неке локалитете јужно од Саве и Дунава. Пројекат је дао невероватно добре резултате. Јако је мало оваквих акција које тако брзу даје резултате и опоравак популација угрожених врста услед успешне заштите“, наглашава Димитрије Радишић, са Одељења за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Петнаестак невладиних организација у протекле две деценије имало је подршку управљача заштићеним подручјима природе.

„Управљачи су јако важна улога цивилног друштва, односно појединаца који учествују у разним областима заштите природе. Јер нас је мало, а захваљујући њима можемо да реализујемо активности и ван заштићених подручја“, наводи Тамаш Винко, стручни сарадник у ЈП „Палић-Лудаш“.

Заједничким ангажманом владиног и невладиног сектора постигнуто је да, од свега неколико десетина парова, сада око 400 парова модровране улепшава небо Србије.