Нови извештај: За пола века - 70 одсто смањене популације дивљих животиња

У последњих 50 година популације дивљих животиња смањене су око 70 одсто, показује најновији Извештај о стању планете Светске организације за природу. Уз упозорење да је стање природе озбиљно нарушено, владе, корпорације и јавност - позивају да се хитно предузму мере како би се зауставило уништавање биодиверзитета.

Јадранско море је изловљено и све је јасније да ће у морима бити више пластике него риба. У нашем региону постоји низ угрожених врста, а најпознатији пример је јесетра, риба која се сматра живим фосилом.

Угрожен је и опстанак вука, медведа и риса. У Србији природа није заштићена ни у националним парковима.

„Имамо град на врху Копаоника, имамо град на врху Златибора, шуме на Копаонику се суше биодиверзитет се тамо смањује имамо податке о томе, због чега, па једноставно сви извори су каптирани и сва вода иде за она насеља, Самоковска река која је у првом степену заштите је сада стављена у цеви... Подаци из наших истраживања то одмах показују, све оно што је ретко и осетљиво, то полако нестаје", каже др Борис Иванчевић из Природњачког музеја.

У Европи и Средњој Азији бележи се најмања стопа опадања популације дивљих животиња - 18 одсто.

Позитивни трендови на нашем континенту бележе се међу птицама и сисарима, док су водоземци, гмизавци и слатководне рибе у опадању.

На нашем континенту видљиви су резултати мера заштите птица и сисара, док се број водоземаца, гмизаваца и слатководних риба и даље смањује.

Глобално, највећи губици забележени су у тропским крајевима, који су иначе најбогатији биодиверзитетом. За пола века популације дивљих животиња у Латинској Америци и на Карибима опале су у просеку за 94 процента.

„Оно што је показао Извештај је да је највећи пад уствари, забележен код слатководних врста. Значи ради се о врстама које су негде везане за реке и језера, и то је заиста драматичан пад од скоро 90 одсто бројности. Оно што је можда најзабрињавајуће у броју врста је код забележио код корала, што је последица глобалног загревања закишељавања океана", изјавио је Горан Секулић, програмски саветник организације WWF Adria.

Извештај показује да су свуда у свету главни узроци смањења популација дивљих животиња деградација и губитак станишта, експлоатација, ширење инвазивних врста, загађење, климатске промене и болести.

Неки од ових узрока утицали су на губитак афричких дивљих животиња од 66 процената током посматраног раздобља, као и на укупан пад од 55 одсто у Азији и Пацифику.