недеља, 28.08.2022, 07:00 -> 15:54
Извор: РТС
Чисте воду, праве бисере, отварају се надесно и леп су сувенир
Да ли знате да су шкољке филтратори, што значи да доприносе самопречишћавању и одржавању воденог екосистема у целини. Једна одрасла шкољка дневно може да пречисти 50 литара воде. Зашто су многе наше реке на граници биолошког минимума и колико су угрожене шкољке и ракови у водама Србије?
„Сви неповољни фактори који се дешавају на копну, прелазе и у водене екосистеме. На шкољке јако делује промена водостаја, јер су оне покретни организми који се налазе у обалној зони муља, па ако се вода нагло повуче њихова популација се смањује”, истакла је Маја Раковић, биолог са Института „Синиша Станковић” и оснивач Музеја шкољки у Београду.
Додаје да у рекама Србије живи 21 врста шкољки и око 70 врста пужева. Аутохтоне врсте шкољки имају већи степен издржљивости, у односу на шкољке које су се доселиле у реке. Толерантније су и на органска и на неорганска загађења у нашим водама.
На који начин шкољке чисте воду и стварају бисер
„Процесом исхране шкољке, јер се хране процесом филтрације, у свој организам увлаче планктоне, па на тај начин шкољке чисте воду, која је постаје провидна. Процесу прочишћавања доприносе сунђери, пужеви и друге врсте организама који живе у рекама”, навела је Раковићева.
Шкољке живе од 20 до 30 година, али низ антропогених фактора, ерозија, промена станишта и људски фактор утичу на смањење популације.
„У великим равничарским рекама живе различите врсте шкољки. Самим процесом филтрације шкољка може да унесе неко зрнце песка или страни објекат у своје тело, па она приликом раста и формирања своје љуштуре облаже различите слојеве седефа око тог страног тела и тиме ствара бисер", објашњава Раковићева.
Најстарија колекција шкољки пронађена је у Помпеји. Колекција која је остала неоштећена и након ерупције Везува 79. године пре нове ере, а обједињује шкољке из више водених површина.
„У музеју је изложено око 500 врста шкољки и пужева из целог света из различитих екосистема. Идеја је била да оно што учим и сазнајем током истраживачког рада пренесем и на ширу популацију, популарним предавањима”, рекла је Маја Раковић.
Коментари