Смањење угљен-диоксида, повећање зелених површина... Још много посла нас чека до здравијих животних услова

Да би Београд постао зеленији и здравији за живот, у плану је градња више постројења за пречишћавање отпадних вода и завршетак санитарне депоније у Винчи како би се отпад рециклирао и користио за енергију.

Зелене површине би садашњих 16 одсто требало повећати на 25 одсто површине града. Циљ је и смањење емисије угљен-диоксида за 40 одсто до 2030. године.

„Заједно са ЕБРД-ом урадили смо процену да ће у наредних десет година бити потребно да се уложи минимум пет милијарди евра да би се унапредила животна средина у граду. Усвојено је више стратешких докумената, а пре свега бих нагласио Акциони план за зелени град, као и то да смо се обавезали да до 2030. године смањимо емисију угљен-диоксида за 40 одсто", каже градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић.

Као и Европа, и Србија има план да буде декарбонизована 2050. године

„Српски закони о енергетици су у потпуности усклађени са европским стандардима што јесте јако важно, не само зато што ћемо рећи да смо ми на путу ка ЕУ - јесмо, него зато што су и ти стандарди су основа модерног и здравог животног окружења и животне средине у будућности", рекла је министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

У зеленој транзицији Србији помаже Финска, чији је циљ амбициознији, да постане угљенично неутрална до 2035. године.

„Отварање кластера 4 Зелене агенде, помоћи ће Србији да достигне високе европске стандарде, али то подразумева и веће обавезе . Грађани данас захтевају више од власти, желе здравију околину, надам се да ће то бити додатни подстицај за Србију да ради више на зеленој транзицији", изјавио је Кимо Лахдевирта, амбасадор Финске у Србији.

Уз чистију животну средину људи су не само здравији већ и срећнији - показује пример Финске, која је пети пут заредом проглашена за најсрећнију земљу на свету.