Собне биљке заиста могу очистити ваздух у нашим домовима, потврдило истраживање

Биљке у саксијама су једноставне за постављање, приступачне за куповину и потенцијално заиста ефикасно решење за смањење нивоа азот-диоксида у кућама и канцеларијама, објашњава нова студија.

Научници су за тестирање одабрали три собне биљке: спатифилум (Spathiphyllum wallisii), драцену (Dracaena fragrans) и све популарнију замију (Zamioculcas zamiifolia). Под одређеним условима ове биљке су успеле да смање ниво азот-диоксида у просторији и до 20 одсто.

„Биљке које смо одабрали међусобно се јако разликују, али су све три показале запањујуће сличне способности уклањања азот-диоксида из ваздуха“, каже хемичар Кристијан Франг са британског Универзитета у Бирмингему.

За потребе студије, свака биљка је стављена у комору са приближно истим нивоом NO₂ који се може забележити у већини канцеларија. За само један сат, све биљне врсте су успеле да уклоне око половине азот-диоксида из коморе.

Екстраполирајући ове резултате на малу канцеларију запремине око 15 кубних метара, са пет биљака у њој, истраживачи претпостављају да би дошло до смањења за око 20 процената у лоше проветреној просторији. У просторијама много веће кубатуре, на пример 100 кубних метара, ниво загађивача би се смањио за само 3,5 одсто, израчунали су истраживачи – али су нагласили да би се то могло надокнадити већим бројем биљака.

Важно је да је до смањења дошло и током ноћи и у дневним условима, и на сувом и на влажном земљишту. Истраживачима је ово важно јер су у претходним студијама које су проучавале могућност уклањања угљен-диоксида (CO₂), ови параметри значајно утицали на то колико ће се побољшати квалитет ваздуха.

„Не мислимо да биљке користе исти процес као што то раде за упијање CO₂, у којем се гас апсорбује кроз стомате – ситне поре на лишћу“, каже Франг.

„Није било назнака, чак ни током дужих експеримената, да су наше биљке отпустиле NO₂ назад у атмосферу, тако да се вероватно одвија биолошки процес који такође укључује тло у којем биљка расте, али још увек не знамо шта је то“, додаје научник.

Неке претходне студије испитивале су како собне биљке утичу на побољшање квалитета ваздуха у затвореном простору, али у тим студијама су разматрани загађивачи настали од испарљивих органских једињења, а не нивоа азот-диоксида.

Део потешкоћа у добијању коначних закључака о овоме је то што куће и канцеларије у стварном свету не функционишу нужно на исти начин као лабораторијски експерименти, са новим ваздухом (и новим загађивачима) који се непрекидно мењају. У овом случају, међутим, истраживачи су извршили прорачуне за веће површине и различите врсте вентилације.

Будућа истраживања ће вероватно размотрити тачне механизме које ове биљке користе да уклоне NO₂ из ваздуха и какве су предности „зелених зидова“ – зидова који ће цели бити прекривени биљкама и бити још ефикаснији у прочишћавању ваздуха.

„Разумевање граница онога што можемо да очекујемо од биљака помаже нам да планирамо и саветујемо комбинације за садњу које не само да добро изгледају, већ и пружају важну еколошку фуnкцију“, истиче стручњак за хортикултуру, Тијана Блануша, из Краљевског друштва за хортикултуру у Великој Британији.