Посебни кавези, правила храњења, мреже... Није свака животиња за љубимца

Лавови су краљеви животиња. Иако могу да одрасту уз човека, хранећи се на цуцлу, свакако их не треба држати као кућне љубимце, кажу стручњаци.

За младунчетом лава, које лута на подручју будванске општине, трагају и припадници Агенције за заштиту животне средине Црне Горе.

У Србији постоје посебни прописи о томе које се животиње могу држати у кућним условима. Лавови нису међу њима.

У београдском зоолошком врту има пет лавова - две женке и три мужјака.

„Убрајају се у животиње које се морају држати у посебним облицима у заробљеништву, што значи искључиво у лиценцираним зоолошким вртовима као што је зоо-врт у Београду", рекао је Kристијан Орари, биолог у београдском зоолошком врту.

Према протоколу је да сваки кавез у коме је дивља животиња - има заштитну мрежу одређене висине, у зависности од врсте животиња. Такође, постоји и заштитна ограда у којој је слаб електрични напон који не може да повреди животињу, али онемогућава јој да се приближи решеткама кавеза.

Из Београдског Зоо-врта никада није побегла ниједна дивља животиња, али свима је позната прича о шимпанзи Самију.

„Сами је био један од легендарних икона Зоолошког врта и ко није чуо за њега! Уосталом, дигнута му је биста овде испред мајмунаре. И он је постао славан заправо на основу свог бега из зоо-врта где је успео да шмугне ван домашаја чувара. И то је једна легендарна прича Вука Бојовића који је дошао и сео поред њега са речима - Сами хајдемо ми кући , пружио му руку увео га у такси и довезао назад до зоо врта", испричао је биолог.

Kада хране дивље животиње, радници нису у истом делу кавеза, и то је једно од правила. О томе да посетиоци, посебно деца, не треба да се приближавају кавезима, брину запослени у Врту, али и они са којима га деца посећују.