Ђубре је сировина, и то каква!
Обрада смећа и претварање ђубрета у енергију и новац, односно – у нешто корисно, захтева посебну технологију и знање. Такав пут отпада је неизоставан за све уколико желимо одрживи развој и чистију околину.
Новац је несумњиво кориснији од празних пластичних флаша и енергије, која је пожељнија од прљаве масне кутије за пицу. Највећу предност организоване обраде смећа је спречавање загађења земљишта и подземних вода, али и свих облика живота који од тих фактора зависе.
Екипа РТС-а обишла је постројење „Хера“ у околини Трста, чији је капацитет обраде 220.000 тона смећа.
Спалионице компаније која има више од 9.000 запослених, до сада су „елиминисале“ 6,6 милиона тона отпада. И на лицу места смо се уверили: рад са ђубретом „на модеран начин“ – не смрди!
Компанија је, поштујући концепт економије засноване на знању уз модерне технологије, активан учесник у постизању зацртаних циљева одрживог развоја Уједињених нација (има их 17), међу којима су чиста енергија, незагађена вода, климатска стабилизација.
Иако се можда чини компликованим, процес обраде смећа то не мора да буде – све почиње прикупљањем комуналног и отпада из производних постројења.
Све се најпре истоварује у велику јаму где оператер (великим механичким пауком) бира онај који је погодан за сагоревање у котлу где настаје пара која напаја турбину за производњу електричне енергије.
У јами, која се константно пуни, могу се видети нечије старе панталоне, кутије, делови намештаја, али је збирно – углавном све некако сиво.
„Спаљивањем пристиглог отпада, захваљујући парној турбини, могуће је произвести струју која је довољна за потребе око 30.000 домаћинстава“, каже за портал РТС-а Ливио Русо, извршни директор постројења за прераду отпада у енергију у компанији „Хера“.
Ипак, не може се сваки отпад прерадити ни поново искористити, тако да су „остаци“ неминовност.
„Међу корисним остацима су метали који се шаљу на рециклажу, док се пепео који се спаљивањем добија, а који чини 22 одсто укупне масе с којом се ради, користи у прављењу путева, за фабрике цемента, па чак и за извоз“, објаснили су у групи „Хера“.
Боље је да отпад претварамо у енергију него да га одлажемо на депоније, а ако се процес одвија према утврђеним правилима, спалионице неће загађивати ваздух, уверавају нас наши домаћини.
„'Хера' из часа у час на свом сајту објављује колико загађује ваздух, што је чак 85 одсто мање од законски дозвољене границе“, каже Рикардо Финели, директор одељења компаније за односе с јавношћу.
Да спалионице понекад немају утицаја на квалитет ваздуха, показују модерна постројења за производњу енергије из отпада, као што је „Копенхил“ у Копенхагену.
Ово постројење преради око 440.000 тона отпада годишње, претвара га у чисту енергију и снабдева струјом више од 150.000 домаћинстава. У склопу фабрике је и центар за рекреацију који има ски-стазе, паркове, шеталишта, кафиће, терен за планинарење...
Текст је реализован у оквиру програма Делегације ЕУ у Београду „Пулс Европе“
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар