Чудесна сеоба орлова рибара - oпасне авантуре од хладне Финске до ужарене Африке

Прошлог новембра јавност у Србији растужила је вест да је десетогодишњи орао рибар пронађен мртав код села Боћевица надомак Лесковца. Рибар „Оли“, како су га назвали фински орнитолози, током јесење сеобе неколико дана боравио је у Грделичкој клисури где је страдао од струјног удара на прузи Београд-Скопље. Ову грациозну грабљивицу стручњаци су уз помоћ сателитског одашиљача пратили све до тренутка када је престао да се креће.

Орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије финским колегама вратили су сателитски одашиљач који је овог лета постављен на новог рибара, названог „Рами".

„Рами је одрасли мужјак који се ове године гнездио у Финској и то на локалитету на ком се планира изградња ветропарка. Њега смо помно пратили како бисмо сазнали где се креће, на којим водама лови и колико високо лети, што је од пресудног значаја за студију процене утицаја ветропарка на животну средину", појашњава Мати Суопајaрви, еколог из Финске.

Рами је јесењу сеобу започео 20. септембра на финско-шведској граници код места Торнио.

На крање одредиште на север Нигерије стигао је 31. октобра након више од 6.500 пређених километара, просечно преваљујући 160 километара по дану.

Међутим, путању дужу од 1.000 километара преко Егејског и Средоземног мора, од турског дела Тракије до североисточне Либије, орао рибар је прелетео у целости за 23 сата.

Прву афричку ноћ Рами је преспавао на далеководном стубу, а наредних 11 дана прелетао је Сахару, одмарајући и спавајући на стенама и пешчаним динама.

Тренутно се налази у плодној долини реке Комадугу Гана где ће вероватно провести наредних 4-5 месеци.

Орлови рибари насељавају све континенте, осим Антарктика.

Основна храна су им рибе које лови обрушавањем и зарањањем у воду.

Рибари насељавају водена станишта богата рибом, најчешће слатководна језера.

Велика гнезда граде на врху крошњи старих стабала. Истраживања су показала да орлови рибари у природи живе до 32 године.

Орао рибар у Србији има статус строго заштићене врсте која се на овим поднебљима не гнезди готово 100 година, док јединке из северних популација нашу државу прелећу два пута годиње када се селе.