Да ли брига о животној средини може да се избори за место међу приоритетима у Србији

Животна средина је коначно постала друштвена тема у Србији, али институције су остале затворене, закључак је са представљања осмог годишњег Извештаја из сенке Коалиције 27, „Поглавље 27 у Србији: Напредак под кључем“. Извештај, у чијој изради је учествовало девет организација цивилног друштва, прати напредак реформи предвиђених ЕУ преговарачким Поглављем 27 и анализира стање у 10 области у животној средини.

Јавно здравље и економски опоравак суштински су повезани са квалитетом животне средине.

„Већ званично 10 година, а незванично више две деценије ми имамо проблем са ваздухом који дишемо, да је он опасан по здравље и по живот Ваљеваца", каже Славица Пантић из Локалног одговора Ваљева.

Декарбонизација економије и брига о животној средини су европски приоритети у наредним деценијама, а требало би да буду и приоритети наше државе, наводи се у извештају.

„Људи у Србији осећају да се крше еколошки прописи и то не само европски него национални еколошки прописи и то мора да престане. Европски циљеви за чистију животну средину се повећавају, а помоћ и фондови из Европе стижу и у овај регион. Наменили смо девет милијарди евра Србији и региону за спровођење Зелене агенде“, истакао је Симон Илсе, директор канцеларије Хајнрих Бел, Србија.

„Веома је битно грађанско деловање које смо видели у Србији протекле године. Демонстрације које су указивале на еколошке проблеме показују да све више људи жели да учествује у јавној дебати о квалитету животне средине“, објашњава Антоан Авињон, програмски менаџер за животну средину у делегацији ЕУ.

Неки од закључака Извештаја су да је неопходно унапредити систем управљања отпадом са акцентом на контролу података о отпаду.

„У извештају Агенције за заштиту животне средине, укупна количина произведеног отпада је нешто мања од 12 милиона тона, док друга наша институција Републички завод за статистику за исту годину је објавио податак о произведених 66,6 милиона тона отпада. Разлика у извештајима две наше институције које прикупљају и објављују практично исту врсту податка је пет и по пута“, указала је Тања Петровић/директорка Младих истраживача Србије.

Нека од питања су и да ли мониторинг квалитета вода даје стварну слику наших водотока, зашто се не предузимају мере за смањење загађења ваздуха, зашто имамо само 7,66 одсто територије где су заштићена подручја, а у Европској унији заштићена подручја заузимају 26 одсто територије.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.