Церјанскa пећинa – природно добро прве категорије, велики изазов за спелеологе

Спелеолози истражују Церјанску пећину код Ниша која је по дужини друга у Србији и једна од најлепших на Балкану.

Церјанска пећина је велики изазов за спелеологе. Дом је заштићеним врстама слепих мишева и даждевњака, а посебна је по необичном печинском накиту – хелактитима.

„Хелактити су посебна врста пећинских стубова која пркоси гравитацији. Они крећу са неке тачке и иду према вама, па крену на горе, па крену лево, па десно, као кад гледате пустињски кактус“, сликовито објашњава Небојша Петровић, спелео-водич.

Церјанска пећина је под заштитом државе од 1955. године, а Завод за заштиту природе ју је 1998. године прогласио природним добром прве категорије.

У току су истраживања на четвртом километру, код такозване дворане блокова.

„Иза тих блокова претпостављамо да постоје даље пећински канали и циљ наставка ових истраживања је да пронађемо те канале“, наводи Драган Нешић, географ геоморфолог.

До сада је истражено 7.100 метара пећине, а претпоставља се да, паралелно са њом, постоји још једна пећина.

„Практично, Церјанска пећина постаје систем, јер постоји више улаза и излаза у ову пећину, тако да дужина од 7.100 метар није крај“, напомиње Данко Јовић из Завода за заштиту природе Србије.

Геолози процењују да је ова хидролошки активна пећина настала пре два милиона година. Отворена је за посете али само у пратњи водича.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.