Земљу ускоро очекује удар соларне бакље – где ће бити најјачи

Олуја, позната по томе што је прати избацивање короналне масе, детектована је у суботу. 

Интензивни налет зрачења настаје услед ослобађања магнетне енергије повезане са Сунчевим пегама, наводи НАСА.

Ове врсте геомагнетних олуја рангиране су на скали од Г1 до Г5 (при чему је једна најниже снаге, а пет највише).

Иако је Национална управа за океане и атмосферу упозорила да би олуја могла достићи категорију Г2 (која је умерено јака), она ипак може узроковати проблеме као што су проблеми са електромрежама, а милијарде људи могу имати проблеме у системима за комуникацију.

Такође, очекивана „бакља" би могла да утиче на кретање свемирских летелица, и да узрокује проблеме са оријентацијом сателита.

Очекује се да ће се ефекти олује већ осетити 11. октобра касно по подне и увече, али и током 12. октобра, преноси британски Independent.

Као резултат олује, светлост на небу може се видети вечерас изнад Њујорка али и на крајњем северу Британије. Ипак, због присуства облака, неће бити добро видљиве.

Осветљеност ноћног неба везана је за магнетне буре и сунчеве пеге, а такође и под утицајем је поремећаја Земљине атмосфере и магнетног поља.

Иако соларне бакље могу трајати од неколико минута до неколико сати одједном, ова „актуелна" соларна бакља очигледно неће бити последња, јер смо на почетку периода повећане соларне активности.

Највећа забележена соларна олуја која је погодила Земљу, а која је нанела озбиљна оштећења телеграфским комуникацијама, па чак и изазвала искрење телеграфских стубова, а такође је шокирала и оператере, догодила се 1859. године.

Олуја овакве врсте је заправо електромагнетна експлозија која настаје у Сунчевој атмосфери. Тада се ослобађају милијарде тона наелектрисаних честица које се уз велико убрзање сударају са сваким објектом који им се нађе на путу. Другог септембра 1859. године – то је била и планета Земља.