Како је изгледао први цвет на Земљи

Да ли сте се некад питали како је изгледао први цвет? Пре неких 380 милиона година створено је прво дрво које није много личило на данашње, имало је танко и мекано стабло и било високо свега три до пет метара, али је допринело да се на планети формира један од најважнијих екосистема – шума, која је омогућила излазак животиња из воде на копно и тиме еволуцију првих копнених животиња.

Нама познат најстарији цвет сличан је данашњој магнолији.

„Да бисмо почели причу о неком цвету који се појавио као први цвет на планети, морамо се вратити доста у прошлост, да бисмо схватили како је уопште некад изгледала планета. Биљке су се појавиле тек пре 400 милиона година, копнене биљке. А први цветови пре 100 милиона година. У том периоду од 300 милиона година планета није имала цвет. Можете замислити те шуме, биле су потпуно зелене, није било тих боја које су донели цветови“, објашњава др Деса Ђорђевић Милутиновић кустос палеоботаничке збирке, музејски саветник, Природњачки музеј у Београду

Претпоставља се, додаје кустоскиња, да су се први цветови појавили између 120 и 100 милиона година, али та граница се стално помера уназад у зависности како се налазе нови фосили.

„Цвет чију макету ми сада видимо, претпоставља се да је један од првих цветова који су личили на нама познате цветове. Археантус ринербергери се сматра за прву цветницу и бо је сличан магнолији и претпоставља се да се опрашивала инсектима. Овај цвет је нађен у Севрвној Америци и уопште фосилни остаци цветова су јако ретки. Рецимо код нас у околини Књажевца су нађене неке цветнице из доба креде од пре седамдесетак милиона година, али нису нађени цветови“, напомиње др Ђорђевић Милутиновић.

Први цветови били су крупни, лепи и опојног мириса. Њихов целокупни изглед био је подређен привлачењу што већег броја летећих инсеката који су их опрашивали. Зато је еволуција цветница уско повезана са еволуцијом летећих инсеката.

„Сви инсекти који су прилагођени опрашивању цветница су коеволуирали заједно с њима уопоредо. Јер, пре док нису постојале цветнице, нис ни инсекти јер су били беспослени“, додаје кустоскиња. 

Данас углавном гајимо цвеће зато што га немамо у окружењу и желимо да уживамо у његовој лепоти и мирису.

„Људи су раније живели у природи и они су били окружени цвећем, тако да вероватно нису имали саму потребу за цвећем, него су имали потребу за биљкама. Тако да су гајили биљке које су користили у исхрани. Прве биљке које се вероватно нису гајиле, али су се користиле у погребним погребним свечаностима јер су чак нађени и неандерталниц који су сахрањени и поред њих је нађен некакав полен цветова који су били у некој групи, па се претпоставља да су цветови намерно стављени ту и да их није нанео ветар“, истиче др Деса Ђорђевић Милутиновић из Природњачког музеја.

Прве биљке су насељавале само плићаке и приобална подручја, а касније су залазиле дубље у копно. И да га нису освојиле свет који данас познајемо био би потпуно другачији, можда би се до дана данашњег живот и даље одвијао само у води.