Зелени паркови на крововима - оазе будућности

У Београду већ постоје зграде са зеленим кровом. Ретке су, али корист коју имају они који испод крова живе, и сви остали - је велика. 

„Када падају јаке кише зелени кров је предвиђен да дренира количину воде, али и задржава помоћу панела, супстрата, а тако се смањује навала на канализациони систем", рекао је Радивоје Булатовић, власник фирме која поставља зелене кровове.

Када се каже зелени кров, Београђани, ипак прво помисле на бољи ваздух.

Неке зграде у Београду требало би ускоро да добију зелене кровове. Међу првима озелењено ће бити 340 квадратних метара крова општине Вождовац. За овај пројекат јавна набавка траје до 27. септембра, а радови ће бити завршени следеће године.

Пројекат за зграду Градског стамбеног већ постоји, а и Београђанка би требало да добије зелену терасу.

„Тај простор ће бити и функционалан јер ће бити један од рекреативних простора. Грађани ће моћи да уживају у лепом погледу и простору, а биће то и едукативан простор. У подизању зелене инфраструктуре тј. зелених кровова и мера видели као једну од добрих мера еколошког простора", рекла је проф. др Јасмина Маџгаљ, подсекретар Секретаријата за заштиту животне средине.

Што се тиче стамбених зграда, ретко која има зелени кров, а станарима који имају проблеме са прокишњавањем равних кровова, то би можда био једини спас. Ипак, у Београду је мало фирми које се баве овим послом. Најјефтиније озелењавање квадратног метра крова кошта 50 евра. Гарантују да вода којом се заливају биљке не може да пробије изолацију.

„Већина људи када нас питају прво помисли на зелени цреп или зелену теголу што је занимљиво, а не на биљке које би биле на крововима", истакао је Радивоје Булатовић, власник фирме која поставља зелене кровове.

Још 60-их година кровови зграда у Европи били су зелени. У Копенхагену, Чикагу и Штутгарту се на врху већине зграда налазе озелењена игралишта.