Платнене торбе штетније по животну средину него што смо мислили

Стручњаци за рециклирање текстила и одрживост кажу да се, чак и ако се памучне торбе шаљу на рециклажу, логотипи и поруке одштампане на њима не могу рециклирати већ се морају исећи, а на то одлази отприлике 10 до 15 одсто допремљеног памучног материјала, пише Индипендент.

За рециклирање памучних врећица, пише Њујорк тајмс, које су замениле пластичне код великог броја брендова, троши се скоро исто толико енергије колико и за њихову производњу. То значи да је њихов утицај на животну средину штетнији него што се мисли.

Производња памука је процес који захтева много ресурса и огромне количине воде за узгој биљке од које се добијају влакна. Према проценама стручњака, потребно је између 10.000 и 20.000 литара за производњу једног килограма памука.

Студија Министарства животне средине и хране Данске из 2018. године открила је да се торба од органског памука мора користити 20.000 пута пре него што испуни еколошки учинак пластичних кеса.

Такође, студија је открила да су кесе од органског памука лошије по животну средину од предмета од обичног памука у смислу укупног утицаја, јер се обичан памук мора употребити само 7.000 пута да би се умањио утицај производње.

Еволуција памучне торбе као „статусног симбола“ довела је до тога да су је угледни брендови производили у великим количинама за паковање производа при куповини.

Шон Расел, оснивач шведског бренда за негу коже „Скандинависк“, каже да робне марке стварају „покретне билборде“ од купаца.

„Сваки бренд који би тврдио другачије, лагао би“, рекао је Расел.

Повећала се производња и других врста памучне амбалаже, то јест бројни производи су обмотани комадом памучног платна или су у таквим врећицама када је потребна заштита од прашине.

Неки брендови траже одрживије начине да смање утицај својих брендираних памучних торби. Тако се неки окрећу прављењу торби од одређеног процента рециклираног памука, док други експериментишу са материјалима од конопље.