Како се заштитити од инвазивне врсте америчких ракова у нашим рекама

Амерички ракови су из економских разлога крајем 19. века уношени у европске реке, прво у Немачкој, да би надоместили убрзано нестајање домаће врсте. Први примерци ове врсте код нас су се појавили 2002, у близини Апатина, и 2003. године, у Дунаву код Новог Сада, подсећа гост Јутарњег програма, Ненад Пешут, председник Удружења „Речни ракови".

„У почетку на то нико није обраћао пажњу, али ми се, ево, већ три године бавимо овим проблемом и схватили смо, у сарадњи са иностраним организацијама које нам дају подршку, да њих има на стотине тона и да највећу штету праве зато што једу рибљу икру“, додаје Пешут.

Процењује се да у нашим рекама тренутно има од 500 до 800 тона ових ракова, а њихова популација се убрзано умножава. Примећено је да су већ скоро истребили кечигу из наших река. Годишње поједу 150 тона икре и направе штету већу од 50 милиона евра.

Додатни проблем представља и чињеница да је ова врста ракова заражена и да је са собом донела и рачју кугу.

„Аутохтоне врсте ракова су код нас законом заштићене, али ми већ три године, колико се бавимо овом заштитом, нисмо успели да ухватимо ниједну домаћу врсту рака. Ово је већ права еколошка катастрофа“, наглашава Пешут.

Решење би било да се ова инвазивна врста ракова изловљава, али у Србији још не постоји законска регулатива која би то дозволила, за разлику од околних земаља које на тај начин покушавају да реше овај проблем.

„Ми бисмо били у могућности да запослимо на хиљаде аласа који би вадили те ракове, живели од тога јер би они могли да се прерађују у индустрији, с обзиром на то да могу да се користе у фармацији, али и у исхрани“, наводи гост Јутарњег програма.