Не каже се узалуд „здрав као дрен" - У Крајишнику од дрењина праве ликере, џемове, слатко...

Дарија Пилиповић је родом из Босне а дрењина је, каже, док је била дете, у њеној кући била обавезно воће.

Селидба у Банат за њу није значио и опроштај од дрењине. 

„Донела сам пре четрдесет година и пресадила, и ето колико је порасла и одатле носи цело село. Има око стотину кућа пресађене дрењине", испричала је Дарија.

У Крајишнику су углавном досељеници из Босне.

У жељи да сачувају воће као успомену из родног завичаја, данас се гајењем дрењина бави више од стотину породица.

„Захтевне нису, то је воће јако здраво, то свака кућа треба да има. Иначе, сада ова стабла дају од десет до стотину килограма дрењина, једино је мало проблем за купљење, а иначе ово друго иде лако, нема да се пршће, нема ништа, а стабло даде до две стотине килограма", каже Душко Пилиповић из Крајишника.

„У прилогу чињеница да је он лековит, свакако иде и хиљадугодишње, да кажем, коришћење различитих препарата који су се користили у народној медицини традиционалној. То су били мелеми, тоници, разне креме које могу да се справљају и од коре, листа, коштице, чак плода од мерзопака свакако, а са друге стране, ни медицина модерног доба не игнорише лековитост дрена", објаснила је Сандра Бјелић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Године 2017, у Крајишнику је основано удружење жена којем је првенствени циљ да се бави прерадом дрењине.

„Асоцијација жена Крајишник ради ликер од дрењине, слатко, џемове и доста других производа које желимо да пласирамо како на домаћем тако и иностраном тржишту", каже председница удружења Крајишник Мирјана Умићевић.

У Крајишнику су покренули и иницијативу да једном годишње организују и Дане дрењина, како би окупили све воћаре из Србије који се баве њеном производњом.