Змије „испеглале“ кожу стомака да би се лакше кретале по песку

Већина змија гмиже на исти начин по чврстим подлогама држећи се жељеног правца, али за оне које живе у пустињама, где подлога може да превари, кретање може бити изазов, пише Њујорк тајмс.

„Као што знамо из покушаја кретања по песку на плажи или другим местима, може бити тешко кретати се по материјалима који се повлаче испод вас“, рекла је Џенифер Ризер, професорка физике са Универзитета Емори у Атланти.

Због тога змије Crotalus cerastes клизе бочно.

„Иако неке змије могу да се бочно крећу под одређеним условима, Crotalus cerastes, то јест три подврсте које живе и Африци, на Блиском истоку, у Америци и Мексику, овај јединствени облик кретања подигле су на ниво уметности. На пример, подврста рогата звечарка крећући се на боку може да путује брзином од 29 километара на сат, што је чини најбржом змијом на свету“, истакла је Ризерова.

Кожа на стомаку змија уопште није глатка 

Сада је нова студија Џенифер Ризер и њених колега можда разоткрила њихову тајну: кожа змија, то јест крљушт препуна је ситних удубљења, уместо ситних бодљи какве се налазе на доњем делу тела, то јест трбуху других змија.

Резултати истраживања тима др Ризер објављени су у америчком Зборнику Националне академије наука (Proceedings of the National Academy of Sciences).

Микроструктура коже на стомаку змија изузетно је важна за њихово кретање, нагласила је др Ризер, јер преко ње животиње без удова комуницирају са земљом.

Да би испитао микроструктуру код змија Crotalus cerastes, тим је користио микроскоп изузетне јачине за скенирање природно одбачених змијских кожа, које су обезбедиле институције попут зоолошког врта у Атланти.

Стручњаци су затим направили математичке моделе како би тестирали како ће се структуре које су видели понашати при различитим врстама трења.

Иако делујe глатко када се посматра голим оком, крљушт већине змија на стомаку има микроскопска испупчења налик на шиљке који су оријентисани од главе ка репу.

„Те сићушне неравнине стварају трење између тела змије и тла, што им помаже да иду напред при карактеристичном кретању са главом напред“, објашњава др Ризер.

Змије из широког спектра станишта и различитих еколошких имају ове истакнуте шиљке на стомаку. Међутим, код змија Crotalus cerastes та испупчења су модификована у крљушт са удубљењима која се може окретати у свим правцима.

Др Ризер сугерише да је то зато што усмерено трење отежава кретање у окружењу без трења: „Замислите змију како покушава да се креће по линолеуму или свили“.

За разлику од тога, Crotalus cerastes више подиже тело у ваздух и тако се креће.

Бочно кретање заравнило испупчења на крљушти 

Крљушт која ствара трење у једном правцу, како каже др Ризер, при оваквом кретању не пролази добро. Али ако је трење истог интензитета у свим правцима, то ће бочно кретање учинити доста лакшим.

Подврста која живи у пустињи Намиб нема израштаје по крљушти, док њена рођака која је на југозападу Северне Америке још има неколико бодљи.

Једно од могућих објашњења ове разлике је да су пустиње северноамеричког југозапада старе само 15.000 до 20.000 година, у поређењу са северноафричким пустињама старим седам до десет милиона година.

Иако ће хипотеза стручног тима др Рејзер о прецизној функцији микроскопских удубљења на кожи змија на трбушној страни захтевати додатно проучавање, потпуни губитак или само заобљавање оштрих испупчења сугеришу да су у питању директна прилагођавања бочном кретању.

„С обзиром на то да је овакво кретање пресудно за преживљавање, разумно је закључити да је то део разлога што је дошло до ове промене“, поручила је Рејзерова.