Пошумљавање кошта, али корист коју доноси је немерљива

Према постављеним циљевима у Просторном плану Србије до 2020. године, оптимална шумовитост требало би да буде 41,4 одсто. То није испуњено, показује Извештај Државне ревизорске институције, а нису донета ни сва планска документа у шумарству, као ни акциони планови за њихово спровођење.

Једно дрво у једној години може да обезбеди довољно кисеоника за двоје људи. Иако нам је чист ваздух преко потребан, све мање садимо дрвеће. У последњих пет година утврђен је пад у обиму пошумљавања и то за 40 одсто.

„Пошумљавање је веома важно због тога што је уочено да је годишње површина која се пошуми сада спала испод 2.000 хектара, а осамдесетих година је била око 10.000 хектара. На пример у Војводини је пошумљеност испод седам одсто, а имамо 14 општина где је пошумљеност испод један одсто“, наводи Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

Свега осам одсто локалних самоуправа је доставило извештај о трошењу средстава намењених пошумљавању. Од око два милиона и 250.000 хектара под шумом, скоро пола је у приватном власништву. У државној својини остало је око 70.000 хектара земљишта погодног за пошумљавање.

„Када бисмо пошумили тих 70.000, и што ћемо свакако учинити, ми долазимо до неког повећања од 0,1 посто. Оно што је наша иницијатива из Управе за шуме је да се у случају приватног пољопривредног земљишта лошије класе одобри пренамена без било каквог плаћања накнаде за промену намене“, истиче Љиљана Совиљ из Управа за шуме, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Власници земљишта које би могло да се пошуми могу добити бесплатне саднице и стручну помоћ од државе. У следеће три деценије требало би да се сваке године стаблима засади тридесетак хиљада хектара.

„То је посао који захтева материјална улагања од 2,2 милијарде евра што није мали новац, али користи, пре свега екосистемске користи, многоструко превазилазе ту инвестицију. Повећали би степен везивања органског угљеника, смањили би емисију гасова са ефектом стаклене баште, повећали би продукцију кисеоника повећали би степен заштите од поплава, обновили би и унапредили би биолошку разноврсност“, наглашава проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факутета у Београду.

Шуме су све угроженије због климатских промена, пожара, дивље градње у заштићеним подручјима, шумокрадица. Само дуж административне линије са Косовом и Метохијом евидентирано је преко 640.000 кубних метара бесправно посеченог дрвета вредног преко две и по милијарде динара.