Од незаборавка до пркоса, цвеће говори уместо нас

Људи од давнина воле да мисли и осећања изразе дискретно и без речи. Тако је и настао језик цвећа – флорографија. Цвећу се због богатства облика, мириса и боја, кроз различите епохе приписују различита значења.

Етнолог Весна Марјановић напомиње да је цвеће у давној прошлости имало и своје магијско значење. „Тако да се водило рачуна и када се које цвеће бере, када се и коме поклања, а исто тако, и магијске радње су чињене да би се дошло до циља“, објашњава етнолошкиња и наводи пример видовчице, траве која има љубичасти цвет које су девојке уочи Видовдана стављале под јастук да би сањале свог будућег изабраника.

Код нас је карактеристично и то што многи народни називи цвећа већ носе поруку коју желимо да пренесемо драгој особи, подсећа Љиљана Судар, пејзажни архитекта.

„Тако имамо незаборавак, хоћу-нећу, различак, пркос... Драгољуб је позив на први састанак и позив на први пољубац, на пример“, додаје.

Тумачење симбола цвећа се разликује од поднебља до поднебља и свака врста цвећа у комбинацији са бојом детаљније одређује његову симболику, па нам тако букет састављен од више врста разнобојног цвећа може да исприча узбудљиву причу.

„Имамо ту симболику да ружа представља различити израз љубави, а у зависности од боје руже, различите су и поруке. Црвена боја је представник страствене љубави. Љубичасту боју ћемо одабрати када сте неким очарани и када је неко величанствен и тако изразити дивљење према тој особи. Наранџасте и розе боје су симбол нежности и њима изражавамо нежну љубав“, додаје Љиљана Судар.

Плава има умирујуће дејство, зелена симболизује здравље, а цвеће жуте боје подстиче осећај среће и пријатељства, мада се често тумачи и као боја љубоморе.

„Увек су млади носили цвет беле или црвене боје. Бела као знак невиности, а црвена као боја живота, боја крви. То је знак да живот креће, тако кад су девојке одлазиле на игранке китиле су се црвеним цвећем“, наводи етнолог Весна Марјановић.

Цвет је своје место нашао у свакој животних ситуацији, од оних највеселијих када поклањамо непаран број цветова до најтужнијих погребних обичаја где паран број симболизује равнотежу.

„Цвет је заправо живот и имао је ту симболику, а када се на покојника ставља цвет, то је знак да се живот наставља и да се не прекида са смрћу живот, већ да се наставља кроз потомство, било да покојник на оном другом свету наставља да живи“, додаје етнолог.

Да је цвеће имало важност то су показивали карневали цвећа који су се дуго одржавали у Европи. Код нас у Белој цркви се све до Другог светског рата одржавао карневал у јуну месецу који се касније спојило са туристичком варијантом карневала која се и дан данас одржава. Овај карневал је слава цвећу а заправо то је слава животу.