Чернобиљ – како је нуклеарна катастрофа направила највећи европски резерват природе

Нико не спори да је експлозија нуклеарне електране у Чернобиљу 1986. године била најгори еколошки инцидент у досадашњој људској историји. И небо је било контаминирано, а радиоактивна киша је падала широм Европе.

Према подацима, непосредно после избијања катастрофалне експлозије страдало је мање од стотину људи. Уједињене нације и Светска здравствена организација су 2005. године известили да је било 4.000 смртних случајева повезаних са чернобиљском катастрофом. Постоје и организације које тврде да је у Европи од последица радијације из Чернобиља умрло чак 16.000 људи.

Из непосредне близине нуклеарне електране евакуисано је око 117.000 људи, пре свега из Припјата, града изграђеног за потребе електране. Успостављена је забрањена зона чије границе су постављене у радијусу од 30 километара од самог постројења. Делови Белорусије су такође укључени у ову зону, пошто је највећи део њене територије био засут радиоактивном кишом.

Данас се забрањена зона простире на површини од око 2.800 квадратних километара и, као што се може и претпоставити, једно је од најзагађенијих подручја на свету.

Непосредно после катастрофе страдало је преко 400 хектара борове шуме, а околна флора и фауна – као и сви оближњи извори воде – били су потпуно контаминирани.

Али сада, скоро 35 година после инцидента, чини се да је забрањена зона око Чернобиља доживела необичну трансформацију флоре и фауне.

Шта се променило?

Упркос веома опсежној непосредној штети која је нанета екосистему у забрањеној зони око Чернобиља, биодиверзитет подручја се током последње три деценије убрзано повећавао. Ретке животињске врсте, попут риса и угрожене врсте европског бизона поново су настаниле ово подручје.

У белоруском делу забрањене зоне, истраживачи су открили да је популација дивљих свиња, лосова и срндаћа нарасла после десет година од катастрофе.

Такође је примећено да се популација вукова повећала седмоструко.

„Број вукова је седам пута већи, вероватно зато што нема лова у забрањеној зони“, сматра Џејмс Смит са Универзитета у Портсуту, који спроводи истраживања природе у том подручју, заједно са Ником Бересфордом из Центра за екологију и хидрологију.

„Наше камере за осматрање у Украјини су снимиле и евроазијског риса, мрког медведа, црне роде и европске бизоне. Украјински и белоруски истраживачи забележили су стотине биљних и животињских врста у зони, укључујући више од 60 (ретких) врста“, објашњава Бересфорд.

Врсте попут дивљег коња Пржевалског, ретке и угрожене расе коња пореклом из Централне Азије, чак су намерно пуштене у то подручје у оквиру напора за очување природе.

Међутим, још увек је непознато колико су ове животиње здраве, а многи научници су забринути да ће ове врсте и даље осећати последице излагања зрачењу. Али могућности за добијање тачних података за праћење овог проблема тренутно не постоје.

Међутим, истраживачи који проучавају ефекте чернобиљске катастрофе на биљке известили су ове недеље да су пшеница, раж, јечам и зоб узгајани у близини тог подручја и даље загађени. Готово половина свих узорака које су прегледали научници са Универзитета у Ексетеру и украјинског Института за пољопривредну радиологију садржала је недозвољени ниво радиоактивних изотопа.

Али популацијски бум сисара, посебно на том подручју, и даље се сматра добрим знаком. Упркос масовној контаминацији, Бересфорд, заједно са другим истраживачима, верује да је „укупни ефекат био позитиван“ на дивље животиње у забрањеној зони.

„Изгледа да је зрачење које доноси Чернобиљ мање штетно по животињске врсте него присуство људи који су напустили то подручје“, објашњава стручњак за биохемију биљака Стјуарт Томпсон, који додаје да у забрањеној зони „буја живот више него раније“.

Да ли ће људи икада моћи да се врате?

Тако је забрањено подручје око Чернобиља постало један од највећих европских резервата природе који доказује штетан утицај људи на дивље животињске врсте.

Научници још увек расправљају о томе да ли ће ова зона икада више бити насељена људима. Украјинске државне власти објавиле су 2011. године да ће то подручје бити затворено наредних 320 година, док „Гринпис“ и директор Чернобиља, Игор Грамоткин, тврде да би требало да прође 20.000 година како би људи били безбедни на том подручју.

Невероватно је да око 187 људи, познатих као „самосели“ (који су се добровољно вратили), бораве унутар забрањене зоне од 30 километара. Технички, то је и даље незаконито, мада је 2012. године локална влада дала незваничну дозволу да могу да остану само старији самосели.

Овим становницима влада даје социјалну помоћ, али њихов боравак у забрањеној зони и даље није легализован.

Дугорочни успех еколошког опоравка овог региона неће бити у потпуности разјашњен још много година, али већ су формулисане јасне лекције које би требало научити.