Богаташи највећи кривци за климатске промене, троше више него пола човечанства

У Извештају Уједињених нација наводи се да један одсто најбогатијих људи света, емитује двоструко више угљен-диоксида него што то чини 50 одсто човечанства који припадају „доњем делу" лествице богатства.

Међу добростојећим личностима су и Орландо Блум, Кејти Пери и Леонардо Дикаприо, који су критиковани што су на климатски самит у Италији, прошле године, дошли приватним авионима и јахтама. Тај њихов пут је, према проценама, природу „коштао" додатних 800 тона угљен-диоксида. 

Дикаприо је иначе УН-ов амбасадор за климатске промене. Глумац је често летео приватним авионима, користио приватне јахте а поседовао је и четири куће.

Познато је да Џеф Безос, најбогатији човек на свету, путује авионом вредним 65 милиона долара.

Упркос производњи еколошких електричних аутомобила „Тесла", љубав Илона Маска према приватним авионима већ је доспела на насловнице након што је прелетео 150.000 миља авионом "Gulfstream" 2018. године.

Остали милијардери који поседују возила која су велики загађивали су руски олигарси Роман Абрамович и Алишер Усманов, власници две највеће приватне јахте на свету. 

Према извештају УН-а, најбогатији ће морати знатно да смање свој „еколошки отисак", како би човечанство избегло драматичан раст температуре на глобалном нивоу.

Годишња студија, коју је спровео УН-ов програм за животну средину (УНЕП) открива да 10 одсто богаташа потроши око 45 одсто укупне енергије која се потроши за копнени транспорт широм света и 75 одсто енергије која се потроши у ваздухопловству.

Потребни значајни резови 

Да би се постигао циљ ограничавања пораста температуре у овом веку на навјише 1,5 Целзијусових степени, мораће да се направе значајни резови, пише Дејли мејл.

„Финансијска елита ће морати да промени навике да би Париски споразум могао да се спроведе. Богати, у овом подручју сносе највећу одговорност", сматра извршна директорка УНЕП-а Ингер Андерсон.

Тим Гор, шеф Центра за климатску политику у Окфаму и један од аутора Извештаја УН-а, рекао је да, иако су најбогатији на свету највише трошили, штетне последице по природу, осећају сви становници планете, посебно млади и они из сиромашнијих друштава.

Гор је упозорио да би, ако се загађење природе које потиче од богатих не редукује, милиони људи могли да остану без приступа енергији за основне потребе. 

Домаћинства која се пребаце на обновљиву електричну енергију могу смањити емитовање угљен-диоксида за око 1,5 тона, док вегетаријанска исхрана може у просеку уштедети око пола тоне, наводи се у Извештају.

Предвиђа се да ће производња угљен-диоксида ове године пасти за око седам одсто због пандемије, међутим, Извештај је нагласио да све земље имају прилику да траже „зеленији" начин опоравка од пандемије.

Ако владе реше да више инвестирају у климатске акције, очекиване емисије штетних гасова до 2030. године, могле би се смањити за четвртину, а то би значило могућност од 66 одсто, да наша планета глобалну температуру одржи у граници испод два Целзијусова степена.

„Текућа 2020. година је на путу да буде једна од најтоплијих икада забележених, док ће пожари, олује и суше и даље пустошити природу", рекла је Ингер Андерсен.

Према Извештају, „зелени опоравак" је до сада био ограничен, мада су се неке државе обавезале на нето нулту емисију штетних гасова до 2050. године.