И кенгури умеју да комуницирају с људима, утврдили научници

Стара веома популарна теливизијска серија Скипи о дечаку који се дружи са веома паметним кенгуром, можда и није толико измишљена као што се мислило, како наводе аустралијски и британски природњаци.

Студија која су спровели истраживачи са Универзитета у Сиднеју и Универзитета „Рохемптон" у Лондону показује како су кенгури способни да комуницирају са људима, што указује да поседују виши ниво когнитивних способности но што се до сада мислило.

Истраживачи су кенгурима у једном зоолошком врту поставили „нерешив задатак“ тако што су храну ставили у кутију коју они нису могли да отворе.

Коауторка студије, др Александра Грин, наводи да велика већина кенгура није одустала када су видели да не могу да отворе кутију, већ су погледали истраживача, а затим поново кутију, што је протумачено као захтев за помоћ.

„Неки су чак и пришли истраживачу и почели да га ђушкају и њушкају, а затим да се осврћу ка кутији, тако да су заиста покушавали да комуницирају с њим“, наводи Гринова.

Тај специфичан „поглед“ уочен је и код других животиња када траже помоћ од људи, али главни аутор студије, др Алан Мекелиот тврди да је то углавном важило као правило само за оне животиње које су припитомљене већ вековима.

„Заиста, кенгури су показали врло сличан образац понашања који смо видели и код паса, коња, па чак, и коза када смо пред њих поставили исти тест“.

Гринова додаје да је ова студија показала да је свака животињска врста са довољно менталног капацитета способна да научи комуникацију са другим врстама.

„Првобитно се сматрало да је способност комуникације последица припитомљавања, али изгледа да за то није одговорна само еволуција, већ да је то нешто што под одговарајућим условима може да научи свака животињска врста. Дакле, у зоолошком врту, где су животиње стално окружене људима, мислимо да су научили да испољавају овакве врсте понашања“, наглашава докторка Грин.

Истаживање је обухватило малу колонију кенгура од свега 11 примерака различитих врста, али Мекелиот напомиње да је ово прво истраживање ове врсте спроведено на торбарима.

„Наше истраживање показује да је потенцијал за намерну комуникацију са људима од стране животиња потцењен ... Кенгури су први торбари које смо проучавали на овај начин и позитивни резултати које смо установили требало би да буду подстрек за додатна истраживања когнитивних способности дивљих животиња“, сматра главни аутор ове студије.

Докторка Грин се такође, нада да ће ово истраживање помоћи и Аустралијанцима да више уважавају ову често омражену врсту животиња.

„Ваљда зато што нису тако умиљати и слатки попут коала, су често на лошем гласу... Некако Аустралијанци имају амбивалентан однос према њима – они су национални симбол којим се поносе, а с друге стране, често су врло омражени и третирају их као штеточине“, додаје Гринова.

„Надамо се да ће то што смо доказали да поседују сложене когнитивне вештине мало поправити њихову лошу репутацију“.

Додуше, истраживачи напомињу да то не значи да ако се у дивљини појавите са затвореном кутијом хране да ће кенгури похрлити ка вама и желети да комуницирају.

„То никако не би требало да покушавате. Чули сте да кенгури умеју да нападну људе, зато не покушавајте да сами спроводите овај експеримент“.