Мрмољци, руњевица, дивизма... На Дан планина, подсетимо се какво богатство крију

Сваке године се 11. децембра издваја једна тема од важности за заштиту и одрживо коришћење планина. Ове године тема је богатство биодиверзитета планина и претње којима је ова природна вредност изложена.

Разноврстан планински рељеф, надморска висина, специфична геолошка грађа и климатски услови утицали су на стварање различитих типова планинских станишта и висок степен диверзитета екосистема, врста и генетичких ресурса. 

У планинским областима живи 15 одсто укупне светске популације људи, а ту се налази око 50 одсто укупног светског биодиверзитета. Са планина се пијаћом водом снабдева више од половине човечанства, док се планинско земљиште користи за пољопривредну производњу, а планински пашњаци за развој сточарства.

На планинама се експлоатишу шумски ресурси, минералне сировине, развија се масовни туризам. Управо прекомерно коришћење природних ресурса представља главну претњу по биодиверзитет, доприноси деградацији земљишта, опадању количине и квалитета пијаће воде, итд.

Ако се томе додају климатске промене настале услед глобалног отопљавања, последице по живи свет планина могу бити катастрофалне. Ово се посебно односи на становништво планинских области, које се годинама суочава са сиромаштвом и тешким условима живота.

Деградација екосистема, губитак средстава за живот и миграције довели би до трајног исељавања из планинских подручја.

„Највећи део територије Србије заузимају планине различите старости, начина постанка, надморске висине, рељефа, геолошке грађе. Управо богатство геодиверзитета планина било је предуслов разноврсном биљном и животињском свету са појавом великог броја ендемичних врста, због чега је велики број проглашен за заштићена природна добра. Преко 90 одсто територија пет националних паркова у Србији. Тара, Фрушка гора, Шар планина, Копаоник, Ђердап, су планинске области са изузетним богатством биодиверзитета", истакао је директор Завода за заштиту природе Србије мр Александар Драгишић.

Српске планине као дом ретких дивљих врста 

Планине у Србији чувају велики број ретких и јединствених дивљих врста Европе.

У њима су своје станиште и уточиште нашле и врсте које се могу наћи само на малим просторима наших планина и нигде више у свету. Овe врсте су Панчићева оморика (Picea omorika) позната под именом „краљица ендемита" као врста које је опстала још из леденог доба и Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica) у Националном парку „Тара", затим копаоничка чуваркућа (Sempervivum kopaonikensis), копаоничка љубичица (Viola kopaonikensis) и Панчићева режуха (Cardamine pancicii), српски лан (Linum tauricum ssp. serbicum) и српски пупавац (Silene parnassiaca ssp. serbica) у Националном парку „Копаоник". 

На простору Националног парка „Шар планина" регистроване су 332 ендемичне врсте, међу којима се налази 20 локалних ендемита, присутних само на шарским просторима. То су, на пример, хајдучица краља Александра (Achillea alexandri regis), шарпланински каранфилић (Dianthus scardicus), шарпланински шафран (Crocus scardicus), шарска дивизма (Verbascum scardicolum), шарска птичја трава (Cerastium neoscardicum), шарска руњевица (Hieracium scardicum).

Оваква богатства врста, којима су једина станишта у свету наше планине, сврстава Србију у један од шест европских центара биодиверзитета. Поред националних паркова, јединствене дивље врсте чувају и друге наше планине од којих многе уживају статус заштите, као што су Голија, Стара планина, Сува планина, Гоч, Радан, Златибор и многе друге.

Због своје очуваности, изворности и природних одлика планине Србије насељавају и животињске врсте од којих многе имају статус заштићених, као што су птице сури орао, орао крсташ, сова ушара, шумска сова, орао змијар, орао белопрепан, велики тетреб, црна рода и многе друге.

Међу сисарима, по реткости се издвајају дивља мачка, рис, вук, медвед, куна белица, куна златица и видра, бројне врсте слепих мишева, а такође су ту и значајни представници из реда водоземаца и гмизаваца, а као ретки се издвајају грчка жаба, мрмољци, даждевњаци. Планинске реке значајна су станишта рибама и раковима који траже незагађене чисте воде.

„Највећа природна добра у систему заштићених подручја у Србији су планинске области Парк природе Златибор, Специјални резерват природе Сува планина, Парк природе Стара планина, Предео изузетних одлика Авала, Предео изузетних одлика Вршачке планине, и многе друге. Поред већ заштићених имамо још планинских области за које Завод спроводи истраживања у циљу израде студије заштите, што ће значајно повећати укупан проценат територије Србије у статусу природног добра, који тренутно износи близу осам одсто", истиче директор Завода мр Александар Драгишић.