недеља, 13.09.2020, 12:45 -> 14:55
Извор: Танјуг
Отпад који настаје „од њиве до трпезе" идеалан за „зелену струју"
У Србији годишње настане 12 милиона тона отпада од којих се чак 10 милиона не третира и загађује животну средину. Развој циркуларне економије веома је важан, јер би омогућио боље искоришћење отпада и нова радна места, процена је ефеката Програма за увођење циркуларне економије до 2023, који је предложио НАЛЕД, уз подршку ГИЗ-а.
Од 2,3 милиона тона комуналног отпада, процене су да готово 900.000 тона чини отпад од хране који се генерише „од њиве до трпезе", каже за Танјуг председница Савеза за животну средину у НАЛЕД-у Јелена Киш и додаје да највећим делом тај отпад стварају домаћинства, угоститељски и јавни сектор.
„Наши угоститељи годишње набаве 123.000 тона хране, од чега 20 одсто одмах одбаце јер је реч о нејестивим деловима као што су кости, љуске или коре, а још 15 одсто остане непоједено у тањирима. Чак 99 одсто отпада који настане у угоститељским објектима заврши на депонији, одакле се у ваздух ослобађа метан и угљен диоксид", упозорава Киш.
Када је реч о томе шта је све могуће урадити са тим отпадом, Киш каже да је он погодан за производњу биодизела и биоетанола, хране за животиње, електричне енергије из биогаса, компостирање...
Све то може поново да се искористи у привреди и да креира нову вредност, истиче она.
За развој циркуларне економије неопходно је, додаје да законски оквир у области заштите животне средине буде додатно уређен, а посебно део који би обавезао привреду на сепарацију отпада.
Киш истиче да велики проблем представља недостатак инфраструктуре - од посебних контејнера за одвајање отпада до адекватних санитарних депонија.
Утицај на ваздух и воду
Стручњаци такође већ дуже време упозоравају да се велике количине комуналног биоразградивог отпада у Србији одлажу на депоније без претходног третмана, нарушавајући тако квалитет ваздуха емитовањем гасова који доприносе ефекту стаклене баште, а могу доспети и до вода које контаминирају земљиште и подземне воде органским једињењима.
На депонијама завршавају готови прехрамбени производи из ресторана и угоститељских објеката, остаци из прехрамбене индустрије и све оно што је пред истеком рока трајања у малопродајним и великопродајним ланцима, али и зелени отпад из паркова и башта.
Бојан Глигић из компаније „Еко трон" чија је основна делатност сакупљање отпадног јестивог уља и сакупљање односно прерада неопасних органских отпада, каже да су 2011. године најпре почели са сакупљањем отпадног уља из ресторана које је пре тога углавном завршавало у канализацији.
„Почели смо да објашњавамо власницима ресторана зашто је важно да се тај отпад сакупља и правилно одлаже, па смо им тако давали посебне канте у које су они уље одлагали и за то добијали накнаду" прича Глигић.
Пре четири године каже почели су на тај начин да одвајају органски биоразградиви отпад, превасходно из прехрамбене индустрије.
Подсећа и да неки производи после истека рока постају небезбедни за употребу и зато је важно да буду и нешкодљиво збринути.
Реч је о изузетно брзом процесу млевења у хомегенизовану масу која потом иде на ферментацију и од које настаје биогас.
Од тога потом настаје електрична енергија, односно чиста „зелена струја" која завршава у систему електропривреде и доспева до домаћинстава, прича Глигић.
Каже да му се чини да је ситуација сада што се ове област тиче доста боља него раније и да све више фабрика, компанија и већих трговинских ланаца одлучује да не ризикује и правилно збрињава овај отпад.
Коментари