Шта каже наука - где је ваздух најчистији на свету

Као што су показала истраживања, загађење ваздуха може прећи географске границе и утицати на људе стотинама километара даље од места где је настало. У првој студији о биоаеросолном саставу Јужног океана, истраживачи са Универзитета у Колораду пронашли су атмосферски регион који људске активности нису промениле.

Време и клима су уско повезане и повезују сваки део света са другим регионима.

Како се клима брзо мења због људских активности, научници и истраживачи се боре да пронађу кутак на Земљи на који људи не утичу.

Истраживачи су открили да ваздух из пограничног слоја, који храни доње облаке изнад Јужног океана, не садржи аеросолне честице настале људском активношћу, укључујући спаљивање фосилних горива, садњу одређених култура, производњу ђубрива и одлагање отпадних вода. 

Загађење ваздуха узрокују аеросоли, који су чврсте и течне честице и гасови који се суспендују у ваздуху.

Научници су узорковали ваздух на нивоу морске границе - дела атмосфере која има директан контакт са океаном - док су се налазили у истраживачком броду који путује на југ до леда на Антарктику из Тасманије у Аустралији.

Затим су испитали састав микроба у ваздуху, који се налазе у атмосфери и које ветар често распршује хиљадама километара далеко.

Истраживачи су одлучили да проуче шта се налази у ваздуху и одакле долази загађење, користећи бактерије у ваздуху, као дијагностички алат.

Истраживање је водио Томас Хил, који је и коаутор студије, који је објаснио да су аеросоли који контролишу својства облака (Јужни океан) снажно повезани са биолошким процесима у океану, а чини се да је Антарктик изолован од расипања микроорганизама и талога храњивих састојака са југа јужног континента.

"Све у свему, то сугерише да је Јужни океан једно од ретких места на Земљи које је под минималним утицајем антропогених активности", додао је Томас Хил.

Научници кажу да резултати показују велику разлику у свим другим истраживањима океана, како на северној хемисфери, тако и на суптропима, који су открили да већина микроба долази са континента путем сталних ветрова.

Више од 80 одсто људи који живе у урбаним подручјима, која прате загађење ваздуха, изложени су нивоима квалитета ваздуха који прелазе границе смерница СЗО, навела је здравствена организација, а земље са ниским и средњим приходима трпе највише изложености загађењу.